Izvor: Blic, 17.Avg.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uskoro manje lekova na recept
Uskoro manje lekova na recept
BEOGRAD - Ukoliko postoji prava volja, problem nestašice lekova će veoma brzo biti rešen, pogotovu što rešenja postoje i, kao što se primenjuju u drugim zemljama, nema razloga da se ne primene i kod nas - kaže za 'Blic' mr Dragutin Rajevac, predsednik Upravnog odbora Farmaceutske komore Srbije.
Navodeći primer višegodišnjih stalnih i povremenih nestašica insulina, naš sagovornik podseća da je Evropska unija svojevremeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << napravila odličan program za snabdevanje insulinom, uz primenu informacionog sistema, čime se obezbeđuje dnevni uvid u broj pacijenata koji ga koriste u terapiji, kao i ukupnu potrošnju i vrste insulina koje se troše.
Rajevac ukazuje da su kod nas podaci o potrošnji insulina i broju pacijenata koji ga koriste neažurni - datiraju iz 1991. godine (!). Objašnjenja zašto je to tako nema i primećuje da odsustvo podataka o ovom zdravstvenom problemu pobuđuje sumnju da se time otvaraju vrata za lov u mutnom.
Trajno rešenje za stabilizaciju tržišta lekovima Rajevac vidi u odlučujućoj ulozi ljudi od struke. Prethodni režim je nekritički politizovao zdravstvo, a slične greške pravi i nova vlast, dovodeći u prvi plan 'stručnjake' iz partijskih redova, nezavisno od rejting koji imaju u struci.
U razvijenim zemljama potrošnja lekova je pod strogom kontrolom i dozvoljenim se smatra da troškovima zdravstvenog osiguranja izdaci za lekove iznose 13-18 odsto, kaže dr Zoran Vesić, pomoćnik direktora Republičkog zavoda zdravstvenog osiguranja (RZZO). Kada ti troškovi pređu dozvoljene okvire, kreće kontrola. Potrošnja lekova kod nas trenutno odnosi 25-30 odsto sredstava zdravstvenog fonda, a lekova nema. Razlozi, tvrde stručnjaci, leže u neopravdano visokoj ceni za naše uslove. Iz tih razloga RZZO insistira da stručne službe Ministarstva zdravlja ne ugovaraju, kao do sada, isporuke lekova sa proizvođačima, već da se lekovi obezbeđuju tenderom (javnim nadmetanjem). Tako, na primer, lek 'famotidin' ('Hemofarm'), kako je ugovorilo Ministarstvo zdravlja, košta 580, a on se, tvrde u RZZO, može nabaviti i po ceni od - 65 dinara!
Vruć krompir koga se niko ne hvata je pozitivna lista lekova, koja je sa oko 400 preparata, preobimna i skupa za naše finansijske prilike, pa je njeno 'kresanje' neizbežno.
Komisija za lekove RZZO (njen predsednik je akademik prof. dr Vlada Kostić) trebalo bi u narednih mesec dana da revidira pozitivnu listu lekova, čiji troškovi idu na teret osiguranja. Novu listu neophodnih lekova, kažu u RZZO, trebalo bi uskladiti i sa listom 'osnovnih lekova' koju preporučuje Svetska zdravstvena organizacija (SZO), na kojoj je samo 100 preparata, koji pokrivaju gotovo sve terapijske potrebe obolelih, a država je u obavezi da svima, u svako doba, obezbedi preparate sa liste osnovnih lekova.
Pred nama je septembar, đaci kreću u škole, stižu respiratorne infekcije, grip i druge sezonske bolesti, što će neminovno uvećati potražnju lekova, a država obećava da će ih biti. Z.D.Marković
