Izvor: Politika, 29.Jan.2012, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Usiljeni marš preko Igmana
Prošlo je 70 godina od epskog podviga partizanskih proletera koji su pod borbom i na minus 32 stepena Celzijusa prešli preko planine Igman
Tradicionalnim pohodom na planinu Igman, jugozapadno od Sarajeva,na Velikom polju, u subotu je obeležena 70. godišnjica Igmanskog marša, jedne od prelomnih operacija partizanske vojske u toku Narodnooslobodilačke borbe u Drugom svetskom ratu.
Borci Prve proleterske brigade ostvarili su u noći između 27. i 28. januara 1942. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pravi epski podvig, još jedan u dugoj istoriji oslobodilačkih ratova srpskog i jugoslovenskih naroda, kada su preko planine Igman (1.502 metra) izveli usiljeni marš pod izuzetno surovim vremenskim i borbenim uslovima.
Desetak dana ranije, partizanski Vrhovni štab i najborbenije partizanske jedinice, našli su se u okruženju nemačkih i ustaških formacija, koje su pokrenule veliku ofanzivu za njihovo uništenje.
Tokom noći između 18. i 19. januara, Vrhovni štab je uz zaštitu proleterskih jedinica krenuo iz Glasinca, a onda preko Jahorine stigao u Foču, 25. januara 1942. godine.
U drugoj koloni se nalazio Štab Prve proleterske brigade, sa 1. i 2. bataljonom, ostacima 5. bataljona, sanitetom i 3. bataljonom u zaštitnici. Od samog početka neprijateljske ofanzive proleteri su bili pod jakim udarima neprijateljske avijacije, artiljerije, suočeni s njihovim tenkovskim nadiranjem i nastupanjem obučenih smučarskih jedinica. Teške borbe su vodili od Romanije, Prače i Rogatice, Olova i Vareša, a onda se obreli u izuzetno složenim okolnostima, sabijeni na malom prostoru, na severnim padinama Romanije.
Štab Prve proleterske brigade (komandant Koča Popović, politički komesar Filip Kljajić Fića), tada je odlučio da se izvede prevarni marš-manevar i da se tik uz neprijateljske posade u Sarajevu, pored aerodroma u Rajlovcu i tamošnjih kasarni, preko Sarajevskog polja, proleteri dokopaju Igmana.
Pokret je započet po podne 27. januara i nastavljen po velikom mrazu, na minus 32 stepena, u vedroj noći obasjanoj mesečinom.
Prethodnica proletera je stigla do podnožja Igmana oko dva sata pre ponoći, a onda se pred njima isprečio uspon pod izuzetno oštrim uglom, okovan ledom. Komandant Koča je izdao zapovest da se led razbija sekirama, a da se potkovani konji koji su klizali unazad, rasterete.
Sada i pod teretom mitraljeza, minobacača, municije i druge opreme, proleteri su morali i konje da izvlače uz gotovo vertikalnu strminu.
Usiljeni marš uz Igman zahtevao je natčovečanske napore, temperatura je padala, mraz britak kao sečivo pred zoru je dostigao vrhunac.
Bio je to već deseti sat usiljenog marša, kome su prethodili dani teško shvatljivih napora, umora, iznemoglosti i gladi.
Čelo proleterske kolone je konačno, oko osam sati izjutra 28. januara stiglo do veće planinske kuće na Velikom polju, u kojoj se nalazio štab tada zajedničke partizansko-četničke Igmanske čete.
Odmor je bio kratak, ali je za kakvu-takvu medicinsku pomoć ipak bilo vremena. Proleteri su potom nastavili marš i okončali ga u Presjenici 19 časova otkako su krenuli na tu stazu najtežih iskušenja.
Igmanski marš je ponovo potvrdio smelost, pronicljivost i odlučnost štaba Prve proleterske brigade, njenog komandanta Koče Popovića, besprimernu hrabrost i junaštvo proletera, njihov izvanredni borbeni moral, solidarnost i spremnost da na sebe preuzmu natčovečanske napore.
Ovo besprimerno junaštvo iskazano tokom usiljenog marša, pod najtežim borbenim i vremenskim uslovima, potvrđeno je potom i u brigadnoj bolnici „Igman“ u Foči, u kojoj su borci s promrzlim ekstremitetima podvrgnuti teškim operacijama. Zbog smrzavanja su iz stroja bila izbačena 172, od ukupno 730 proletera iz igmanske kolone.
Prsti i ekstremiteti su amputirani u najtežim slučajevima, ukupno 41 proleteru. I tada su oni pokazali svoje besprimerno junaštvo, pošto u ekstremno nepovoljnim medicinskim uslovima nije bilo opijata, seruma, lekova i drugih sanitetskih potrepština.
Posle teških operacija u takvim, nemogućim uslovima, od tetanusa su umrla četvorica, a od sepse dvojica partizanskih boraca.
Slobodan Kljakić
objavljeno: 30.01.2012.
