Izvor: Glas javnosti, 26.Okt.2009, 10:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ušećerena so
Provincijski apotekar Đ. G. otkrivao mi je šahovske i druge tajne. NJegovi su zbrisali iz carske Rusije u balkansku Kraljevinu, tu je preživeo rat, okupaciju i oslobođenje. Nije mu se dopadala okupacija, ali bogme ni oslobođenje. Događalo se da oslobodioci tu i tamo nekoga streljaju, ali niko ni da zucne. Sloboda i smrt krenuli su zajedno u budućnost i bolji život. Apotekar je nadzirao moj šahovski razvoj i poučavao me da u životu, kao i u šahu, sve figure nisu jednake vrednosti, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << sve imaju određeni zadatak, štite svog kralja.
„Monarhistička igra, dečače“, govorio je apotekar smeškajući se, „pešak koji se probije na osmu liniju neprijateljskih polja može postati figura značajnija od pešaka, može postiti skakač, laufer, top, čak i kraljica, ali ne može se proglasiti kraljem, kralj je jedan. U životu je nešto drugačije, revolucije su oprezne, kažu da smo svi jednaki, da niko nije kralj, a onda se neko od vođa neprimetno pretvori u kralja, u cara, u samodršca, i teraj Jovo nanovo“.
Apotekar Đ. G. mi je ponekad govorio: „Vidiš, momče, car Tito je rekao da smo složni, da smo svi za sve što on kaže, a kad su svi za sve, znaš li gde to vodi. Rekoh da ne znam. „Kad su svi za sve, onda se, mic po mic, utvrdi da niko nije ni za šta!“ Godinama sam se trudio da otkrijem smisao tajne koja mi je poverena.
Trebalo mi je, glupanu, pedeset godina da otkrijem istinu. Apotekar je, onako apotekarski, pokušao da mi kaže da su revolucije kontrarevolucionarne. Mučila me je samo poruka: kad su svi za sve, onda niko nije ni za šta! I evo, otkrio sam da je pokušao da me upozori da se klonim presnih i neosoljenih laži kojima se bavi politika. Zapisujem svoje otkriće:
U svakoj presnoj laži mora da bude malčice soli, jer će se i laž, kao što se u Srbiji najčešće događa, ubuđati. Kad vam neko soli pamet bez soli, osećate se prilično bljutavo. Ne bi li ubedili ljude da je Koalicija za razumevanje poluokupacije jedino razumno rešenje svaki dan potrebna vam je nova i sveža laž. Ali, budite oprezni, ne ponašajte se kao da je Srbija pustinja i da je svako, kom to padne na pamet, Mojsije. Dođite sebi, osolite se, ne obećavajte sve i svašta. Biblijski rečeno; ako so prestane da bude slana, čime ćete je osoliti! Lažite, ako već ne može drugačije, istovremeno ali raznovrsno. Lažite svako za sebe, a ne jedni za druge. Takmičite se ko je u tom poslu uspešniji. Koalicija za razumevanje poluokupacije je, uprkos programskim, ideološkim i kakvim god hoćete razlikama, neoboriva. Mišljenja su im različita, ali interes je zajednički. Principi očuvanja lične vlasti su genijalni. Ako tebi ne smeta što sam ja za Amerikance, meni ne smeta što si ti za Ruse, ljudi smo, dogovorićemo se da nam i jedno i drugo bude korisno. Ti si protiv Haga, ja sam za Hag, šta nam je zajedničko; bela šengenska i evropski put Srbije. Ti možeš da oboriš mene, ja mogu da oborim tebe, mi možemo da oborimo nas? A što bismo to učinili. Zar zbog toga da bi neko drugi vladao? Ako se ti složiš sa mnom da sredimo Kurir, ja ću ti pomoći da ukinemo Pravdu. A onda zajednički idemo na Pečat. Zapečatimo stvar, i gotovo! Ako ti presoliš čorbu, ja ću dodati mnogo šećera. Misliš li da će ko primetiti da je so ušećerena. Niko nam ne može ništa ako ne nasrnemo jedni za druge.
Srbija je čudna pustinja. U srpskoj Koaliciji za razumevanje poluokupacije svako se ponaša kao da je Mojsije koji nas vodi u zemlju obećanu. Složna braća. Svi su za sve, a niko nije ni za šta, svako je Mojsije kad na njega dođe red.
