Izvor: RTS, 25.Dec.2015, 20:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Usamljenost i nasilje najviše more stare osobe
Skoro 20 odsto starih pretrpelo je neki oblik zlostavljanja kada su napunili 60 godina, pokazalo je istraživanje. Uz siromaštvo i bolest, usamljenost je ono što ih najviše mori.
Bez oca je ostala kada je imala samo devet godina. Jedni za drugim umirali su njeni najbliži – suprug, dete, majka. Kada se razbolela i kada je prolazila kroz finansijske teškoće, i prijatelji su, kaže Jelena Vasiljević, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << nestajali u vidu lastinog repa.
"Trenutno sam ostala sa jednom jedinom prijateljicom, a imala sam ih toliko da kad sam slavila rođendan ili tako nešto nije moglo da se sedne. Najteže mi pada samoća i to svaki put kad je nedelja, svaki put kad je praznik, svaki put kad treba nekuda da odem. Recimo, sad ide Nova godina, ja sam očajna jer znam da ću biti sama kod kuće", kaže Jelena Vasiljević.
Gospođa Jelena troši 78. godinu života i razmišlja o odlasku u starački dom.
"Rodbina se povukla, ja sam ih se na neki način odrekla, zbog toga što, kada sam 1999. imala operaciju koju sam jedva preživela, niko se nije setio da podigne slušalicu da pita jesam li preživela", žali se Jelena Vasiljev.
Skoro svaka četvrta starija osoba deli sudbinu sagovornice RTS-a, živi sama i zanemarena.
"Stari ljudi koji žive sami u stambenim zgradama, soliterima velikih gradova, iščekuju i pate kako njima nema ko da dođe, čak možda i telefonom da pozove. Mnogo je teže živeti u seoskim sredinama, gde nemate nikoga na koga biste se mogli osloniti, a nema servisa podrške", ukazuje Nadežda Satarić iz NVO "Snaga prijateljstva Amiti".
Posebno su osetljivi stari koji zbog iznemoglosti ili zato što nemaju lična primanja zavise od tuđe pomoći. S druge strane, oni koji imaju visoke penzije često su izloženi finansijskom iskorišćavanju, ali i drugim vidovima zlostavljanja.
"Psihičko zlostavljanje podrazumeva i neke druge zlostavljače, a ne samo članove porodice. Kad idu da ostvare socijalne i zdravstvene usluge, psihičko zlostavljanje doživljavaju i na javnom mestu", napominje Nataša Todorović iz Crvenog krsta Srbije.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković navodi da se Kancelarija poverenika trudi da im u tom trenutku pruži kvalitetnu informaciju i da ih uputi dalje na nadležni organ koji će rešiti njihove probleme.
Fizičko nasilje koje trpe, uglavnom od svojih najbližih, najbolje je čuvana porodična tajna.
Istraživanje su tokom avgusta i septembra uradili Crveni krst Srbije i poverenica za zaštitu ravnopravnosti, uz podršku Populacionog fonda Ujedinjenih nacija.
