Izvor: Politika, 29.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Urgentni centar „puca” pod prilivom pacijenata
Prošlog vikenda za 24 časa pregledano čak 710 osoba. – Hirurzi preopterećeni, ambulante prepune, ogorčeni anesteziolozi prete čak i štrajkom
Prošlog vikenda nije bilo ni protesta ni nemira, ni poledice ni magle, dan je bio prijatan i miran, a lekari beogradskog Urgentnog centra su za samo 24 časa morali da zbrinu čak 710 osoba, što je 200 pacijenata više nego što je uobičajeno. Direktor Urgentnog centra, profesor dr Branislav Stefanović prekjuče se pismom obratio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nadležnima u Ministarstvu zdravlja, Gradskom sekretarijatu za zdravstvo i prvom čoveku Kliničkog centra, generalnom direktoru profesora dr Vojku Đukiću, obaveštavajući ih o drastičnom povećanju broja pacijenata (550-600 dnevno) u poslednje vreme i o situaciji koja iz dana u dan postaje sve gora kad je reč o zbrinjavanju bolesnih i povređenih,
Posle 13 časova, kada domovi zdravlja, bolnice i klinički centri praktično završe posao, Urgentni centar se pretvara u veliki „urgentni dom zdravlja”. Zaposleni lekari, hirurzi internisti, ali i ginekolozi, očni lekari ili otorinolaringolozi su preopterećeni, ambulante prepune, a najogorčeniji su anesteziolozi, koji su čak zapretili i štrajkom. Oni su nedavno dobili dopis da im ubuduće neće biti plaćana dežurstva i duže ostajanje na poslu od 40 časova za ceo mesec, što je zakonski maksimum. Istina, anesteziolozi su i u svetu deficitarna specijalnost, ali u Urgentnom centru, gde ovaj profil stručnjaka radi kao u dragstoru, ovih 40 časova svakog meseca se skoro udvostruči. Kažu, dosta im da rade za isti novac i 10 puta više nego kolege u drugim bolničkim centrima u Beogradu.
Direktor Urgentnog centra u Beogradu profesor Stefanović kaže za „Politiku” da je ova ustanova već mesecima preopterećena:
– Situacija polako postaje neodrživa. Ljudi trpe i rade preko svojih fizičkih i stručnih mogućnosti. Ponovo apelujemo da se poštuje teritorijalni princip, jer bi službe neodložne pomoći po domovima zdravlja, kao i ostali kliničko-bolnički centri mogli da prihvate veliki broj pacijenata, koji nisu najteži slučajevi. Problem je što ljudi po navici dolaze u Urgentni centar. Znaju da će ovde završiti posao. Mi nemamo kome drugom da pošaljemo pacijente i to je poznato u Hitnoj pomoći – dodaje dr Stefanović.
Direktor Kliničkog centra Srbije profesor dr Vojko Đukić objašnjava da je to jedan trenutno od najozbiljnijih problema u zdravstvu.
– Ovo mora da se rešava sistemski na nivou Ministarstva zdravlja i Beograda. Prvo, ne mogu bez najave da nam šalju bolesnike iz regionalnih centara, koji sada imaju skenere, operacione sale i svu drugu opremu za zbrinjavanje hitnih stanja, ili da se povređeni ili oboleli iz Batajnice dovoze u Urgentni centar, pri čemu se zaobilaze hitne službe u KBC Zemun ili na Bežanijskoj kosi. Nismo osetili rasterećenje ni posle najave da će Vojnomedicinska akademija preuzeti zbrinjavanje hitnih slučajeva. Zaposleni iz Urgentnog centra obavestili su me da ovako drastičan i stalan priliv pacijenata prevazilazi granice izdrživosti i raste rizik od stručne greške. Takođe, ubrzana je amortizacija opreme, pa nam se često kvare uređaji koji ne mogu da izdrže takvu opterećenost – kaže profesor Đukić.
Na samo jednom dežurstvu ova ustanova primi više od 700 ljudi, popuni se 50 kreveta, polovina primljenih bude operisana, mnogi dožive infarkt pa ih treba rasporediti u koronarne jedinice... Naši sagovornici ističu da nema smisla da lekari Urgentnog centra zbrinjavaju i upale slepog creva, upale žučne kese ili ukleštene kile, jer to jesu hitna stanja, ali koja, ipak, mogu biti rešena na takozvanom sekundarnom nivou, dakle u bolničkim centrima i opštim bolnicama.
Kad je reč o ograničenju plaćanja dežurstava i dopunskog rada na samo 40 plaćenih sati (uz redovnu platu), generalni direktor Kliničkog centra objašnjava da je reč o zakonskom rešenju i da KCS jednostavno nema mogućnosti da plati više. Nema ni odobrenje Ministarstva zdravlja da primi još anesteziologa. Dr Stefanović navodi podatak i da kada bi u ovom času hteli da zaposle još 20 anesteziologa to ne bi mogli da urade, jer ih na birou za zapošljavanje – nema! To je, objašnjava direktor Urgentnog centra, vrlo odgovoran i težak posao, za koji se mladi teško odlučuju, birajući lakše specijalizacije.
Ima predloga da dok traju rekonstrukcije kliničko-bolničkih centara u Zemunu, na Zvezdari, kao u KBC „Dr Dragiša Mišović” na Dedinju, anesteziolozi, koji su sada na nekoj vrsti „mirovanja” pripomažu kolegama u Urgentnom centru. Rekonstrukcije pomenutih bolničkih centara su se, očigledno je, kao što je uvek slučaj sa građevinskim i drugim radovima, otegle.
Direktor Urgentnog centra profesor Stefanović u svom pismu nadležnima apeluje da se što pre barem oformi takozvani kol centar, gde bi šefovi dežurnih ekipa bili u stalnom međusobnom kontaktu kako bi ravnomernije bio raspoređen teret drastičnog povećanja pacijenata.
Olivera Popović
[objavljeno: 01/03/2008.]
