Izvor: Politika, 27.Mar.2011, 23:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Urbana plemena u globalnom selu

Fenseri već nekoliko godina hvataju zamah i ne posustaju. – Većina mladih slično se oblači, imaju slične frizure i znatno je manje ekstrema, pa se čini da je potrošački mentalitet, za sada, pobedio, smatraju sociolozi

Fenseri, gotičari, metalci, šminkeri, pankeri, hip-hoperi, emosi, rokeri, reperi... poduži je spisak grupa koje su se kod mladih formirale u zavisnosti od toga kako se oblače, koju muziku slušaju, koju „filozofiju” zastupaju, koji sleng koriste…
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Stručnjaci su saglasni da je pripadnost tinejdžera određenoj grupi posledica traganja za identitetom i da sa zrelijim godinama uglavnom nestaje, ali u poslednje vreme, smatraju sociolozi, nema više tako jasne podele između jednih i drugih. Granice gotovo da su izbrisane, a najbrojnija grupa postali su takozvani fenseri, kojih ranije gotovo da i nije bilo.

I dok se na popularnom Fejsbuku pokreću grupe poput onih – gde su nestali onoliki rokeri, metalci i pankeri, fenseri već nekoliko godina hvataju zamah i ne posustaju. Danas se smatraju jednom od najvećih potkulturnih grupa mladih. A srećemo ih svakodnevno i svuda – uvek su moderno obučeni, ne neguju svoj stil, već su spremni da ga stalno menjaju pod uticajem modnih trendova.

Sociologe to ne čudi. Globalizacija je, kažu, učinila svoje. „Urbanih plemena” sve je manje, a globalno selo ih potiskuje.

– Poslednjih decenija prisustvujemo nestajanju granica između potkulturnih grupa mladih. Globalizacija je ponudila nove vrednosti za koje svi znaju, od „Mek Donaldsa” do „Koka-kole”, a tu su internet i Fejsbuk. Više ništa nije lokalno i vezano samo za jednu sredinu. Danas možete videti mlade iz Rusije, Amerike, Češke i Kine koji su isto obučeni, po najsavremenijim modnim trendovima, imaju slične frizure. Znatno je manje ekstrema nego ranije i oni su gotovo potpuno potisnuti na margine društva – smatra sociolog prof. dr Natalija Jovanović s niškog Filozofskog fakulteta.

Baš zbog globalizacije i do nas je došao talas emosa, grupe mladih sa urednim izgledom lica i šiškama koje padaju preko jednog oka. Zastupaju stav o „skrhanosti bolom zbog sveta”, pa ih zbog suicidnih tendencija prate mnoge kontroverzne priče.

U isto vreme čini se da stare potkulturne grupe gube na značaju i posustaju. Pankeri s prepoznatljivim martinkama, pirsingom i crnom odećom gotovo da su u izumiranju, dok se metalci sa okačenim lancem, rukavicama s metalnim detaljima, crnom garderobom i obožavanjem istoimenog muzičkog pravca još ne daju. Tu su i njima donekle slični gotičari s belim tenom i crnom garderobom. Drže se i rokeri. Slušaju tu vrstu muzike, prepoznatljivi po majicama s printovima, farmerkama i teksas jaknama, sve su više potisnuti na marginu društva. A sve je manje i mladih među njima.

– Ukoliko pogledamo potkulturne grupe poput repera, skinsa ili bajkera, videćemo da se one ne vezuju jedino za mlade, već ih ima i kod starijih generacija. Sistem nekima od njih danas u potpunosti daje legitimitet. Imali smo priliku da pre nekoliko dana vidimo da je pored ruskog premijera Putina sedeo jedan bajker. Osim toga, sve je manje mladih u potkulturnim grupama i zbog toga što u poslednjih 20 ili 30 godina nije bilo nikakvih novih stilova koji su ostavili trag. Izgubile su se i granice, pa će mladi danas otići na nastup rok-grupe iz nekadašnje Jugoslavije, a potom i na koncert dive turbo-folka – kaže Jovanovićeva.

Prof. dr Ratko Božović takođe smatra da se javlja problem uniformisanosti kod mladih i da nove tehnologije poništavaju svaku razliku.

– Došlo je do homogenizacije i sve se stavlja u isti tor. Čini nam se da imamo izobilje ponude i raznovrsnosti, a zapravo nije tako. Nema tu razlike, već samo istovetnosti koja se nameće kroz reklamu i druge forme uticaja. Iako nam tako ne izgleda, ja danas ne vidim veliku slobodu izbora. Neoliberalizam, iako je u krizi, i dalje preovlađuje. Promenio je sistem vrednosti i potisnuo levo orijentisane potkulturne grupe – smatra dr Božović.

Naši sagovornici su, ipak, saglasni da su potkulturne grupa poželjne i da je njihova uloga da daju alternativne modele ponašanja. Prema njihovim rečima, to je ono što su hipici u Americi radili. A to da li je neko bio reper, roker, metalac ili nešto četvrto obeležilo je deo njegovog života.

– Potkulturne grupe su dobrodošle i dobro je sve što omogućava da razvoj mladih dostigne individualitet i da ne dođe do nečega što je nametnuto. Pitanje slobodnog izbora, pa i izbora između različitih stilova je zapravo grupno traganje za identitetom – kaže dr Božović, dok je sličnog mišljenja i dr Natalija Jovanović. Da li je neko fenser, roker, bajker ili gotičar, odraz je grupnog identiteta koji deli.

– Tačno je da su mladi tim procesima najpodložniji, jer definicija mladosti i jeste traganje za identitetom u procesu socijalizacije. Nekadašnji hipici su sada stari ljudi, u mladosti su se suprotstavljali potrošačkom društvu, a danas mnogi od njih primaju penziju i prihvataju isti život kao i svi ostali. Teško je sada dati ocenu, treba sačekati još koju deceniju, ali čini se da su potrošački mentalitet i globalizacija, za sada, dominantni i većina mladih ih je prihvatila – zaključuje naša sagovornica.

Stefan Despotović

objavljeno: 28.03.2011

Nastavak na Politika...