Izvor: S media, 19.Jul.2010, 14:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Upozorenje: Srbi jedu lošu hranu
U Srbiji se živi dobro. To je poruka koju nam sugeriše vlast. Ne slažete se sa ovom izjavom? S media portal istražuje čega se Srbi sve odriču u svakodnevnom životu.
Kada nema dovoljno novca, nečega je neophodno odreći se. Sa prosečnom zaradom od oko 45.000 dinara u Srbiji mogao bi da se nabroji poduži spisak stvari koje nikada ne stanu u potrošačku korpu.
Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača kaže za S media portal >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << da je evidento da Srbi štede na svemu, ali da je najopasnije što štede na hrani.
“Podaci govore da se potrošači odriču količine osnovnih životnih namirnica. Najmanje novca troši se na ribu, meso, ali i proizvode za ličnu higijenu. Medjutim, još veći problem je u tome što Srbi kupuju neproverene ili sumnjive marke odredjenih proizvodjača”, kaže Papović.
Prema njegovim rečima, potrošačka korpa koja se iskazuje iz Republičkog zavoda za statistiku, nema veze sa realnošću.
“Iskazana potrošačka korpa je fingirana. Kada bi bila realno prikazana, onda socijalna pomoć ne bi mogla da bude 12.000 dinara. Realno potrošačka korpa je od 51.000 do 62.000 dinara, u zavisnosti da li je gradska ili ruralna sredina, kao i da li je u pitanju jug Srbije ili sever”, smatra Papović.
Podaci Zavoda za statistiku
Prema podacima Zavoda, prosečna neto zarada u Srbiji u maju bila je 33.463 dinara (320 evra), što je realno manje za 5,5 odsto, a nominalo za 4,3 procenta nego u prethodnom mesecu.
Cene na malo roba i usluga u junu ove godine u proseku su ostale na istom nivou u odnosu na prethodni mesec.
Troškovi života su takodje ne promenjeni u junu u odnosu na prethodni mesec.
Nacionalna organizacija potrošača izradila je procenu rizika kupovine u Srbiji.
“Rezulati su katastrofalni. Srbi su prinudjeni da kupuju loš kvalitet, nemaju pojma ko i na koji način pravi odredjeni proizvod. Na pijacama se prodaje sve i svašta. Meso, mleko i mlečni proizvodi drže se i prodaju neadekvatno, ali ih narod i dalje kupuje. A kupuje ih, jer nema novca za bolje. Sem što količinski manje jedemo, mi jedemo i neproverenu hranu”, ocenjue Papović.
On ističe da, kada je u pitanju kućna hemija i lična higijena, čitava stvar još ozbiljnija.
“Kod kućne hemije je najveći problem. Ona je dosta skupa kada je reč o renomiranim proizvodjačima, tako da su gradjani prinudjeni da kupuju marke sumnjivog kvaliteta. A kada dobiju osip na rukama ili imaju probleme sa disajnim organima onda bude kasno”, kaže Papović.
Novi Zakon o zaštiti potrošača u Srbiji preko je potreban. Medjutim, s tim se, izgleda, za sada slažu samo potrošači i to oni koji žive od prosečne plate ili socijalne pomoći.
Podeli ovu vest sa prijateljima na FACEBOOK-u klikom na dugme.
Povezane vesti
Komentari
Ostavi komentar Nema komentara
