Izvor: Glas javnosti, 10.Jan.2009, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umesto rešenja samo obećanja
LOZNICA - Dok je bio u snazi, Cvetku Jovanoviću Brki (54) i nije bio veliki problem što do svoje kuće u Trbušnici, kod Loznice, nema urađen put jer se sam trudio da stazu pored reke redovno održava. Međutim, kada je pre tri godine operisao srce, a ubrzo zatim ostao i bez desne noge, ovom bivšem radniku „Viskoze“ najveći problem je kako da dođe do bolnice ili kako u slučaju nužde do njega da dođe sanitet ili Hitna pomoć.
- Dok sam mogao, održavao sam ovaj put koji od >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << centra sela vodi do moje kuće, jedine u ovom delu mesne zajednice, a koja se graniči sa „Viskozinim“ fabričkim krugom. Videli ste da se autom ne može do moje kuće. Na nekoliko mesta stazu sam svojevremeno popločao ciglom, ali to je sve propalo i teško je i sa dve noge po njoj hodati, a kamoli meni sa štakama - kaže Cvetko Jovanović, koji se više puta za pomoć obraćao predsedniku masne zajednice.
Dvestotinak metara deli Jovanovića od mosta na Trbušničkoj reci, gde bi, kako kaže, voleo češće da odlazi kako bi se sreo sa meštanima i prijateljima.Uz malo novca i dobre volje ovaj problem bi bio rešen sa nekoliko prikolica šljunka ili rizle, a Jovanoviću bi bila olakšana veza sa svetom.
- Kad počnu kiše ili kada padne sneg, od blata se ne može proći. Da mogu, sam bih platio da se nešto uradi. ali nemam ni snage ni sredstava, a ne treba mnogo. Da se naspe dva-tri kamiona rizle i povalja, sve ukupno možda košta 15.000 dinara. U prizemnoj kući sa dve prostorije živim sa suprugom. Oboje smo penzioneri. Ćerka je udata u Loznici. Posle nedavne povišice „izašao“ sam na 10.400, a supruga prima oko 14.000 dinara - kaže Cvetko dok pokazuje poslednje čekove.
Srce je operisao pre tri godine, ima dva bajpasa, a ubrzo mu je desnu nogu uhvatila gangrena i ona me je amputirana pre tačno dve godine.
- Dalje iz dvorišta ne mogu. Prošetam po ovim mojim izbetoniranim stazama i to je sve. Željan sam da odem do sela da vidim nekoga, popričam s narodom. Žena ide u kupovinu i po lekove dok ja sedim ovde. Sigurno sam se 20 puta obraćao predsedniku mesne zajednice da nešto uradi, ali sem obećanja nisam dobio ništa. Sva sreća da mi nije zatrebala hitna pomoć jer ako se to, daleko bilo, desi, nema šanse da dođu do mene - priča Cvetko, koji je 90 odsto invalid „trajno nesposoban za rad“, ali ipak ne prima tuđu negu i pomoć.
Dok mesna zajednica ili lokalna vlast, kojoj se Cvetko još nije obratio, ne srede put, on će ostati u svom dvorištu, gledajući u visoki fabrički dimnjak koji ga podseća na dane kada je sve funkcionisalo. I on i fabrika. Cvetko je oko 50 puta dao krv i više od tri decenije je radio u „Svili“. Nažalost, kako kaže, svi su ga zaboravili otkako ga je napustilo zdravlje. Prema rečima Miodraga Jovića, predsednika mesne zajednice, reč je o stazi koja i nije uplanjena kao put, ali je pre godinu-dve dana nasipana. Kad se okončaju radovi oko čišćenja taložnice u ovom selu, kako je rekao Jović, pokušaće da nađu rešenje i za Cvetka, kojem samo treba veza sa svetom, od kojeg je odsečen, ne svojom voljom.
