Izvor: Politika, 08.Sep.2010, 23:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umesto oranica, benzinska pumpa
Suočen sa finansijskim problemima, Institut za strna žita Kragujevac pristao je na kompromis i povukao tužbu protiv grada, a lokalna uprava je već izdala u zakup deo oglednih polja ove naučnoistraživačke ustanove u vlasništvu države
Kragujevac – Umesto proizvodnje semenske pšenice i drugih žitnih kultura, na oglednim poljima Instituta za strna žita Kragujevac, koja se nalaze na samom ulazu u grad iz pravca Batočine, uskoro će se trgovati auto-delovima i energentima.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Ovo je rezultat dogovora zaposlenih u ovoj državnoj ustanovi i gradske uprave, koja je investitorima već izdala pod zakup 60 ari plodnih oranica. Na jednoj od parcela na potesu Rakalj biće izgrađena i benzinska pumpa, pa će se, tako, posle više od jednog veka na oglednim poljima Instituta, umesto setve i žetve – točiti gorivo.
Posle višegodišnjih problema sa likvidnošću, Institutu, tvrde zaposleni, nije preostalo ništa drugo do da prihvati ponudu lokalne uprave i odustane od tužbi podnetih zbog nezakonitog izuzimanja 70 hektara oglednih polja.
– Sve ovo predugo traje i mi nismo imali izbora. Zaposleni nisu primali plate, a trpeo je i posao. Iz godine u godinu smanjivale su se zasejane površine, a u okolnostima kada je na našem tržištu sve veća konkurencija, prihodi od prodaje su bili sve tanji – objasnio je u izjavi za „Politiku“ direktor Instituta u ostavci Živomir Vučković.
Vučković navodi da je u zamenu za parcele, koje su od centra Kragujevca udaljene svega nekoliko kilometara, Institut od lokalne uprave dobio zemljište bivšeg poljoprivrednog dobra u Sobovici, kao i 30 miliona dinara za isplatu zarada.
Kompromis sa gradom bio je iznuđen, tvrde u Institutu, budući da država, odnosno Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj nije uspelo da pronađe rešenje za ovu naučnoistraživačku ustanovu koja je tokom 112 godina postojanja proizvela više od 90 sorti semenske pšenice i drugih žitnih kultura.
Zbog nagomilanih dugova, račun Instituta bio je više u blokadi nego aktivan, a 52 zaposlenih, među kojima je najviše doktora nauka i magistara, neredovno su primali ionako mizerne plate, ne više od 15.000 dinara. Sindikat Instituta je zbog toga organizovao više protesta, a najpoznatiji je onaj prošlogodišnji, kada su zaposleni spalili svoje diplome i doktorske disertacije.
Dogovor sa gradom treba da potvrdi i nadležno ministarstvo, a planirano je da grad i država između sebe „podele“ Institut, tako što će državi ostati 51, a gradu, na ime ulaganja, pripasti 49 odsto vlasništva.
– U dobroj meri smo razrešili odnose sa „Strnim žitima“, pa sad sledi dodela lokacija poznatim investitorima. Taj posao je, praktično, završen, a reč je o „Sanelu“, „Intergasu“, „A marketu“ i „Helenik petroleumu“. Ove firme će investirati oko pet miliona evra i otvoriti stotinak novih radnih mesta, a zapošljavanje je prioritet ove gradske vlasti – izjavio je za medije Nebojša Vasiljević, član Gradskog veća za investicije i razvoj.
Da li će dogovor Instituta i gradske uprave biti sproveden u delo zavisi i od republičkog katastra, odnosno od mogućnosti da se izvrši prenamena zemljišta i parcele Instituta iz poljoprivrednog prevedu u građevinsko zemljište. Za ovakve izmene u katastarskim knjigama treba izdvojiti 50 odsto od tržišne vrednosti zemljišta, a neki investitori su upravo zbog toga okasnili sa investicijama u industrijskoj zoni „Servis 2“. I pored povlačenja tužbi, zemljište na toj lokaciji i dalje je u vlasništvu Instituta za strna žita.
Brane Kartalović
objavljeno: 09.09.2010.
