Izvor: Blic, 10.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umesto kravate šlem i radničko odelo
SMEDEREVO - Ostvarenje cilja o rekordnoj proizvodnji čelika u smederevskoj železari „US Steel Srbija" Amerikanci su poverili Vladanu Mihailoviću. Od pripravnika, samostalnog referenta za proizvodnju gvožđa, posle petnaest godina rada u čeličani, ovaj Smederevac je postao izvršni direktor za proizvodnju, prvi Srbin na ovako visokom položaju u američkoj železari.
- Prvog radnog dana, pre petnaest godina, poslali su me na visoku peć. Tek ispred četiri cilindrična >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dimnjaka, za koja sam mislio da su peći, shvatio sam da sam zalutao, jer sam znao da železara ima dve visoke peći. Nisam znao ni kako izgledaju - kaže Mihailović koji od ovog meseca rukovodi proizvodnjom u svim pogonima američke kompanije u Smederevu, Kučevu i Šapcu.
Prvi susret sa budućim poslodavcima za njega je bio test koji je položio ne znajući da ga testiraju.
- Krajem 2002. godine došao je stranac. Držao sam mu predavanje kao nekome ko o visokoj peći ne zna ništa. Strpljivo me je slušao 45 minuta, sa jednim potpitanjem - mogu li mu reći nešto više. Rekao sam, mogu da pričam tri dana, ali vi to nećete razumeti. Kasnije sam saznao da je to bio Tomas Keli, prvi generalni direktor „US Steela Srbija" - kaže Mihailović.
Čim su u njemu prepoznali želju za vrhunskim rezultatima, Amerikanci su ga trenirali za visoku funkciju. U početku, bilo je predrasuda. Ona o pravljenju dobrog čelika prva je razrešena.
- Trebalo je vremena da shvate da ljudi ovde imaju ogromno znanje i iskustvo. Spojili smo različitosti i dobili fantastičan rezultat, unapredivši proizvodnju skoro četiri puta. Zato moje postavljanje na ovo mesto doživljavam kao priznanje svim srpskim radnicima koji su dokazali da veoma dobro znaju kako se pravi najbolji čelik - kaže Mihailović.
Kako bi od radnika dobio maksimum, Vladan kombinuje domaći i američki stil upravljanja. On je radnicima partner u poslu, a ne direktor u skupom odelu koji retko napušta udoban kabinet. I na razgovor za novine dolazi iz srca čelične grdosije, gde iz utrobe peći kulja usijano gvožđe na temperaturi od 2.000 stepeni.
Dok mu znoj natapa radničko odelo i kipi ispod šlema, Mihailovića od ostalih razlikuje jedino ime na tom šlemu. I ono se ovde izgovara sa posebnim uvažavanjem.
- Fanatično je odan poslu. Uporan, stručan, neumoran, željan da pravi najbolji čelik - objašnjava Dobrica Popović, zamenik rukovodioca smene na visokoj peći. Čak i oni stariji dvadesetak godina od Mihailovića oslovljavaju ga sa „tata", smatrajući ga tatom u svom poslu.
- Smederevac sam, imam mnogo prijatelja na čeličani, aglomeraciji, visokoj peći. Zajedno smo prošli najteže trenutke, učili jedni od drugih. Najviše sam naučio od svog nekadašnjeg direktora Tvrtka Matanovića. Kasnije, postao sam mu šef, ali se naš odnos nije promenio. Svi oni pomogli su da postanem ovo što sam sada - kaže Mihailović. Direktor visoke peći Majkl Mekoj kaže da je Mihailović harizmatičan čovek.
- On u prstima drži čitavu proizvodnju. Svaki cilj je za njega dostižan - kaže Mekoj.
Želi rekord od 2,2 miliona tona čelika
Moj radni dan traje sedam dana nedeljno po 24 sata. Kada nisam u fabrici, na vezi sam sa sve tri smene. Uvek znam šta se dešava. To je jedini recept za uspeh. Ako ste posvećeni, nedostižnih ciljeva nema. Imam tri osnovna cilja. Prvi je da nema povreda. Već u junu nijedan radnik nije povređen. Drugi je nastavak rada na projektima zaštite životne sredine. Treći cilj je rekordna proizvodnja od 2,2 miliona tona čelika, i to ćemo ostvariti u narednih par godina - ubedljiv je direktor američke železare. U to ovde niko ni ne sumnja.
