Izvor: RTS, 18.Jul.2015, 13:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umemo li da razgovaramo kako treba
Svi naši odnosi, privatni ili poslovni, započinju nekim vidom komunikacije. Čak 93 odsto celokupne komunikacije čini neverbalna komunikacija a preostalih sedam odsto glasovna ili govorna razmena informacija. Umemo li da razgovaramo i koliko smo jasni u tome?
Razvoj informacionih tehnologija omogućio je da brzo i sa gotovo bilo kog mesta razmenjujemo informacije, istovremeno, sve je ređa živa reč. Ljudi >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << su manje usredsređeni jedni na druge, kvalitetna komunikacija postaje retkost. To jeste zabrinjavajuće, jer od toga kako komuniciramo u mnogome zavisi kvalitet našeg života.
"U današnje vreme sve slabije komuniciramo tj. ne komuniciramo, jer nemamo strpljenja da saslušamo odgovor od sagovornika i jednostavno donosimo pretpostavke već posle prvih par reči", navodi stručnjak za komunikacije Marko Burazor.
U međusobnim odnosima mnogo je uzdržanosti i kalkulacija, prećutkuju se i izvrću podaci radi sticanja koristi, što je vidljivo na društvenim mrežama.
"Društvene mreže su donele mnogo toga dobrog i one su omogućile svakom pojedincu da ima javno izgovorenu reč i da ima svoju publiku. Isto tako, donele su i lošu stranu - ljudi prenose i negativne emocije koje se, na žalost, bolje često prenose nego one pozitivne. I da se na taj način stvara u nekim segmentima atmosfera koja je poprilično negativna", dodaje Burazor.
Za razliku od nekih drugih kultura, gde je komunikacija racionalnija, kod nas je ona naglašeno obojena emocijama. Ako se još ima u vidu da se zaboravilo na pravila lepog ponašanja, onda ne čudi što ne komuniciramo jasno i što se sve manje razumemo.
