Izvor: RTS, 31.Jan.2015, 10:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ulaganje u ekologiju, šansa a ne trošak
Srbija će narednih godina morati da uloži 11 milijardi evra u zaštitu životne sredine a 85 odsto tog novca može da se povuče iz evropskih fondova.
Stručnjaci smatraju da će to biti Sizifov posao u zemlji koja je 2012. godine ukinula nacionalni fond za te namene, zbog čega je najveću štetu pretrpela reciklažna privreda, seoski turizam i proizvodnja zdrave hrane.
Ipak, pozitivan signal >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << stiže iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Osnovali su Savet koji će se baviti klimatskim promenama, zelenom ekonomijom i biodiverzitetom.
Upravljanje zagađenim vodama, štetnim gasovima u vazduhu i komunalnim i poljoprivrednim otpadom Srbiju će koštati 11 milijardi evra. Ako iskoristimo evropske fondove, to ne bi bio veliki trošak. Zabrinjava međutim, praksa koja kaže da su Slovenci iskoristili 20 odsto a Hrvati manje od 10 odsto tih sredstava.
"Ekološke integracije su velika šansa a ne samo trošak. To je nova šansa za povećanje konkurentnosti, za energetsku efikasnost, zelena radna mesta i to je način da mi postanemo lider u zelenoj industriji Zapadnog Balkana", kaže Siniša Mitrović iz Odbora za ekologiju PKS.
Dug je put do liderske pozicije, a kamen spoticanja je odluka iz 2012. godine kojom se ukida Fond za zaštitu životne sredine. Novac kojim industrija plaća takse za korišćenje prirodnih resursa više nije zeleno obojen. Ne vraća se u ekološku privredu.
Čini se da su zbog toga najviše izgubile žene i to one koje žive i rade na selu. Mnogi poslovi u seoskom turizmu i proizvodnji zdrave hrane, opstajali su zahvaljujući podsticajima iz ovog fonda.
"Nažalost, slobo vidljive u celoj ovoj priči a mnogo su više senzibilisane za teme u oblasti životne sredine i kroz različite poslove u oblasti životne sredine koji su vezani za nešto što se može razvijati u ruralnim sredinama, žene su prisutne i u toj reciklažnoj industriji", kaže Nada Lazić, članica Skupštinskog odbora za zaštitu životne sredine.
Ekološki aktivisti smatraju da je organska poljoprivreda najjača karika u lancu zelene privrede i veruju da bi ona trebalo da postane zaštitni znak geografski zaštićenih područja. To je, kažu, način da cena svega što se tamo proizvede bude i 30 odsto viša.
"Brend našeg parka u Alpima ili u Australiji znači tom lokalnom stanovništvu, a ovde to nije slučaj i zato se kod nas lokalno stanovništvo i ne uključuje u procese zaštite i misle da to i nije tako bitno a čak u nekim slučajevima misle i da je to problem za njih", kaže Deni Porej iz Svetskog fonda za zaštitu prirode.
Ekonomija, ekologija, poljoprivreda, privreda, ove stavke mogle bi mnogo više da budu na usluzi jedna drugoj u zemlji kao što je Srbija.
Protekle nedelje Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine osnovalo je savet koji će se baviti klimatskim promenama, biodiverzitetom i ekologijom pa se stručnjaci nadaju da će međusektorsko saglasje biti jače.
