Izvor: Blic, Beta, 24.Dec.2009, 06:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uklonjeno više od pola divljih deponija
Svest građana o značaju očuvanja životne sredine povećana je od početka godine, pokazalo je istraživanje CeSID-a pod nazivom „Mesto i uloga ekologije u životima građana Srbije". Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić na predstavljanju istraživanja u najavio je da će sledeća godina biti godina separacije otpada i reciklaže, ali i investicija u zaštitu životne sredine i otvaranja novih radnih mesta.
U okviru akcije „Očistimo Srbiju" >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ove godine je uklonjeno 56,21 odsto divljih deponija, čišćenje 2.427 od 4.318 identifikovanih deponija je koštalo 605,7 miliona dinara. Najviše divljih deponija i to 1.984 uklonjeno je u centralnoj Srbiji (56,03 odsto), u Vojvodini 425 (57,82 odsto), na Kosovu i Metohiji 18 (42,86 odsto), a u ukupno 61 opštini uklonjene su sve divlje deponije.
- Hiljade građana učestvovalo je u akcijama uređenja zelenih površina, čišćenju obala reka i jezera, kao i sanaciji divljih deponija. Njihov doprinos se ne može finansijski iskazati, ali je od izuzetnog značaja i posebne vrednosti za uspeh akcije „Očistimo Srbiju" - rekao je Dulić i dodao da će Ministarstvo gradovima i opštinama obezbediti 1.400 metalnih kontejnera, 1.000 stubnih gradskih kanti i 880 mrežastih kontejnera za prikupljanje plastične ambalaže.
Ministar je najavio i da će se u akciji „Očistimo Srbiju" u narednoj godini pristupiti strogoj primeni seta od 18 ekoloških zakona i oko 200 podzakonskih akata donetih ove godine.
- Biće to godina separacije i reciklaže otpada, investicija u oblasti životne sredine i otvaranja novih radnih mesta. Organizovaćemo i jedan dan u kome će biti sprovedeno veliko čišćenje Srbije. Takođe, zaživeće novi sistem za upravljanje posebnim tokovima otpada. Distribuiraćemo 10.000 kartonskih kutija za prikupljanje papira, prvo u administraciju i državne institucije, a zatim i po celoj Srbiji - rekao je Dulić i istakao da će sledeće godine biti investirano u 15 reciklažnih ostrva, u 15 gradova u Srbiji, kao i da je Ministarstvo spremno da pomogne gradovima sa više od 100 novih vozila za odvoženje smeća.
Prema rečima Marka Blagojevića, programskog direktora CeSID-a u poređenju sa istraživanjem s početka godine, novo je pokazalo da su promene u stavovima o potrebi očuvanja životne sredine očigledne i idu na bolje, ali i da ih treba pripisati intenzitetu kampanja u toj oblasti.
- Kao najveći ekološki problem, građani su naveli zagađenje vode i vazduha, ali i smeće, odnosno divlje deponije. Zagađenost vazduha je problem za svakog drugog Beograđanina koji živi u centru grada, a za ljude koji žive u južnoj Srbiji i Sremu zagađenost vode. Pored toga, građani su saglasni da kvalitet hrane spada u dobar element životne sredine. Oni navode i da se poboljšalo stanje sa divljim deponijama i da tu postoje pomaci, ali je poraslo nezadovoljstvo kvalitetom vazduha - ukazao je Đorđe Vuković, programski direktor CeSID-a.
Bahate komšije
Đorđe Vuković, programski direktor CeSID-a navodi da su građani, na pitanje „Ko i gde nas zagađuje", kad je cela teritorija Srbije u pitanju, istakli da su to industrijska zagađenja, dok su u lokalnim sredinama naveli da su to građani.
- Trećina građana misli da su komšije bahate i ne vode računa o životnoj sredini, dok jedna petina misli da građani imaju pozitivan doprinos svojoj okolini. Nešto manje od jedne trećine misli da su ljudi ravnodušni prema sredini u kojoj žive - rekao je Vuković, dodavši da je došlo i do veće prepoznatljivosti resora, odnosno Ministarstva životne sredine i ministra Dulića.
