Izvor: Glas javnosti, 24.Jun.2009, 06:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uklanjanje svetinje
Obnovu crkve Svete trojice na crkvištu na vrhu Rumije pojedini čelnici Albanaca muhamedanske veroispovesti u Crnoj Gori već nekoliko godina koriste za razna politička potkusurivanja i uslovljavanja režima. Jedan od političkih lidera Albanaca u Crnoj Gori je ovih dana i u Skupštini i u medijima obelodanio šta im je crnogorski režim nudio i obećao u vreme sukoba sa režimom Slobodana Miloševića, a šta neposredno pred referendum 2006. godine. Otišao je toliko daleko da je pred televizijskim >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << kamerama pokazivao i neki potpisani sporazum između političkih predstavnika Albanaca i crnogorskog režima.
Crkva Svete trojice, a preko nje i sa njom i čitava Mitropolija crnogorsko-primorska, optužena je da je „posejala versku mržnju, narušila kult, atakovala na multikonfesionalnost, multikulturalnost, multietničnost i versku toleranciju, ugrozila identitet Crnogoraca tri veroispovesti, podrila suverenitet Crne Gore“ i ko zna šta sve ne.
Najaktivniji u napadima na crkvu Svete trojice i pravoslavne hrišćane u Crnoj Gori je Mehmed Bardhi, albanski manjinski poslanik muhamedanske veroispovesti. Ima više od petnaest godina od kako je počeo da se buni što mitropolit Amfilohije sa sveštenstvom svake godine na praznik svetog Jovana Vladimira „kadi tamjanom“ na crkvištu manastira Prečiste Krajinske u kome su bili sahranjeni sveti Jovan Vladimir i Kosara. Interesantno je da Bardhiju nije smetao smrad đubreta sa deponije koju su, na manastirskoj zemlji koja je u vlasništvu mitropolije, a neposredno uz ostatke zidina, namerno načinili njegovi sunarodnici. Još je interesantnije da Bardhiju ne zaudara smrad od deponije, ali mu i te kako smeta miris tamjana.
Potom mu je zasmetalo to što je mitropolija obnovila i nastanila monaštvo u manastirima Beška Gorica, Starčeva Gorica i Moračnik na Skadarskom jezeru. Džamijski odbor je decenijama manastirsku zemlju na ostrvima Skadarskog jezera godišnje izdavao u zakup za ispašu koza okolnih Albanaca iz Murića. Čak se o tome vodi i maratonski spor pred sudovima u Crnoj Gori. Punomoćnik džamijskog odbora neuspešno pokušava da dokaže da je pravoslavni manastir na Beškoj Gorici, gde je sahranjena ćerka svetog Kneza Lazara Jelena Balšić, „vlasništvo džamije iz Murića“. Još se jedino u Crnoj Gori mogu voditi i takvi sporovi u kojima se maratonski dugo dokazuje da su pravoslavni manastir i nepokretna imovina oko njega u vlasništvu džamije i džamijskog odbora.
Nedavno, posle prevremenih parlamentarnih izbora, predsednik Filip Vujanović obavio je, shodno ustavnoj obavezi, konsultacije s predstavnicima parlamentarnih stranaka u vezi sa budućim mandatarom. Iako je to pitanje u Crnoj Gori uglavnom poznato i pre izbora, obaveza je obaveza. Poslanik Bardhi se odazvao i izjavio da od buduće vlade, pored prava za Albance, traži i „uklanjanje crkve na Rumiji“.
Nakon konstituisanja Skupštine, Bardi je svoje zahteve na zgražavanje javnosti pojasnio, ali i proširio. Nije mu bilo dovoljno samo da se ukloni crkva Svete trojice sa, kako je rekao, „njihove“ Rumije nego i da se monaštvo iseli iz pravoslavnih manastira koje sam napred pomenuo, a da se Mitropoliji političkom odlukom oduzme pravo svojine nad manastirom Prečista Krajinska, te da se ona preda lokalnom, tj. albanskom stanovništvu. Uz to ide i zahtev za posebnom, novom albanskom opštinom Tuzi. Samo da se to ostvari i biće dovoljno, ali samo za ovu godinu. Dogodine, a i u godinama koje slede biće i novih zahteva.
Šta je cilj? Cilj je da se jedan prostor sa koga je u jednom istorijskom periodu dobar deo pravoslavnog naroda proteran, preseljen i prevaren pretvori u apsolutno etnički čist prostor Albanaca u Crnoj Gori. Paradoks je da se sve to izvodi pozivanjem na ljudska i manjinska prava u građanskoj državi. Zato im smeta Crkva Božja.
