Izvor: Politika, 18.Mar.2013, 16:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukinuti monopol pri priznavanju diploma
Organizacija srpskih studenata u inostranstvu uradila uporednu analizu sistema nostrifikacije u 10 zemalja sveta. – Kod nas je ovaj proces dug, mučan i skup
Priznavanje diploma radi pristupa tržištu rada treba da bude izmešteno iz nadležnosti univerziteta. Za lakši pristup tržištu rada, osim regulisanja procesa priznavanja diploma, neophodno je i usvajanje Nacionalnog sistema kvalifikacija. Na taj način nova zanimanja bi dobila svoju šifru u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << što bi omogućilo lakše i fleksibilnije prepoznavanje kvalifikacija. Za Srbiju bi takođe bilo važno da stvori centralni registar koji bi imao podatke o već priznatim diplomama pojedinih stranih univerziteta. Ova praksa bi skratila proces priznavanja svake sledeće diplome izdate od strane univerziteta, koji je već prošao evaluaciju.
Ovo su neki od najvažnijih zaključaka do kojih je došao tim Organizacije srpskih studenata u inostranstvu (OSSI), koji je upravo objavio „Komparativnu analizu sistema priznavanja stranih diploma u 10 zemalja sveta” i stavio je na raspolaganje Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Analiza je jedinstvena u Srbiji budući da su je izradili sami srpski studenti u inostranstvu, koji žele da se vrate i koji su najviše motivisani da se ovaj proces u Srbiji standardizuje i pojednostavi u što kraćem roku.
OSSI okuplja više od 3.000 mladih iz Srbije, koji studiraju ili su studirali van granica svoje domovine. Mnogi koji se po završetku studija vrate u Srbiju, nailaze na brojne prepreke u priznavanju diploma stečenih i na nekim od najprestižnijih svetskih univerziteta, što predstavlja veliki problem ukoliko pokušaju da se zaposle ili osnuju sopstvenu firmu.
Ovaj proces je, po njihovim rečima, dug, mučan i skup, može da potraje godinama i košta i do 2.000 evra, dok je u inostranstvu priznavanje diploma brzo, jednostavno i uglavnom besplatno.
– Ovaj dokument sadrži analizu, ali predlaže i zaključke u pogledu procesa priznavanja stranih diploma u SAD, Kanadi, Rusiji i sedam zemalja Evropske unije. Ako Srbija sada ne počne da vraća svoje najtalentovanije studente, to sigurno neće moći da uradi kad uđe u Evropsku uniju, budući da će tada i oni koji nisu studirali u inostranstvu želeti da odu, jer im sloboda kretanja unutar EU to omogućava – ističe Milutin Stanisavljević, predsednik OSSI, koji ima diplome Londonskog i univerziteta u Nirnbergu.
Kako objašnjava, iz primera drugih zemalja, nameće se očigledan zaključak da Srbija mora početi da razlikuje postupak akademskog od postupka profesionalnog priznavanja stranih diploma. Davanje nadležnosti univerzitetima kada se priznavanje univerzitetske strane diplome vrši radi zaposlenja i prava na korišćenje akademskog to jest stručnog naziva ne predstavlja adekvatno rešenje. To dovodi do različitog tretmana iste diplome u postupku priznavanja na različitim univerzitetima i posledično do različitih ishoda samog postupka.
– Bitno je napraviti razliku između zastarelog termina „nostrifikacija” (koji je podrazumevao pretvaranje strane diplome u našu, izjednačenje strane diplome sa domaćom) i novog, prigodnijeg termina „priznavanje strane diplome”. Ovaj proces podrazumeva proveru univerziteta koji je diplomu izdao, proveru završenog studijskog pravca, verodostojnosti diplome i opštih ishoda učenja – pojašnjava koordinator projekta Tijana Delić, koja je završila engleski jezik i književnost u Beogradu, a potom master na Univerzitetu u Trstu.
U Srbiji celokupan proces priznavanja obavljaju univerziteti koji budući da su jedina za to ovlašćena tela, ne podležu strogim pravilima u smislu vremena i troškova priznavanja. Uvođenjem, ili kao što je navedeno u analizama zemalja – osposobljavanjem već postojećeg centra koji se specijalizuje za ovaj proces, i dodelom konsultativne uloge univerzitetima u profesionalnom priznavanju, uklanja se monopol univerziteta i vremenski i finansijski standardizuje priznavanje.
Kao u slučaju Austrije, Nemačke i ostalih zemalja EU, i Srbija treba da zadrži mogućnost da samostalno odredi uslove vezane za takozvane regulisane profesije (delatnosti od posebnog značaja za državu: pravo, medicina, stomatologija, obrazovanje, inženjerstvo itd.) i propiše minimalne standarde neophodne za priznavanje diploma iz ovih oblasti.
– Međutim, za sve ostale profesije neophodno je ustanoviti sistemsko rešenje kojim će se trajno preći sa „poistovećivanja” na „priznavanje” stranih diploma. OSSI zahteva uspostavljanje sistemskog rešenja u najkraćem roku – navodi se na kraju dokumenta koji je naša redakcija dobila iz ove organizacije studenata.
S. Gucijan
objavljeno: 18.03.2013.
