Izvor: Politika, 25.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ujutro laptop uveče splav
Ono što mi u Srbiji smeta, ali mi je i simpatično, to je gomila mladih ljudi koji se pretvaraju da su u japi fazonu, kaže Bojan Tanasković
Bojan Tanasković je jedan od retkih mladih ljudi koji se posle desetak godina provedenih u Americi vratio u Srbiju. Otkad se vratio u zemlju radio je kao animator i prevodilac u Crnoj Gori, predavao engleski i sada radi kao kopirajter u reklamnoj agenciji "Leo Barnet". Zadovoljan je poslom, jer je to oblast koja će u Srbiji tek da zaživi. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Radi sa talentovanim ljudima koji pokušavaju i uspevaju da dostignu jedan sasvim pristojan životni standard. Radi se mnogo, ali je posao kreativan, mada često stresan.
Da li je sada bolje ili gore u Srbiji? Na kraju zašto povratak, kada hiljade mladih sanjaju o odlasku u inostranstvo?
Tanasković to ovako vidi. "Čovek kada donosi odluku stavi sve na tas i prelomi. Ja sam osetio da mi je Los Anđelesa bilo dosta. Odluku sam doneo onda kada mi je finansijska situacija bila dobra. Nije lako da to objasnim našem čoveku željnom dobrih kola i stanova na kredit. Isto želim i ja da se razumemo. Međutim, pitanje koliku smo cenu spremni da platimo. Prvih nekoliko nedelja u Srbiji bilo mi je teško, potpuno sam bio izgubljen", priča ovaj mladi čovek.
U Americi nije sreo puno zadovoljnih emigranata.
– Tek poneki, a taj ima potrebu da se stalno poredi sa ostalim zemljacima, i što je najveća ironija, sa onima koji su ostali. Mislim da se takve stvari ne porede – kaže Tanasković.
Ovde voli duh ljudi, voli našu hranu, kaže da imamo lepe ljude.
– Utorkom u jedan sat ujutru ljudi šetaju Knez Mihailovom. Mogu da banem kod prijatelja po celom gradu bilo kad. To nije mala stvar.
U Los Anđelesu na ulici ste posle 22 sata na svoju odgovornost.
Zapad ima svoje prednosti. Moram da budem iskren i da kažem da oni koji žele udoban i siguran život, mirnu i bez trzavica svakodnevicu treba da odu na Zapad. Odlično je uređen. Impresivno je videti kako jedan grad od 18 miliona ljudi funkcioniše kao opština. Birokratije nema, a zakon se poštuje. Država se ne pravi luda. Čisto je i nema iznenađenja. Sve se manje-više zna. Meni je to pomalo dosadno i sterilno, ali to je već subjektivna stvar – kaže Bojan.
– A u Srbiji, i toga je malo ljudi svesno, vlada jedna posebna vrsta haosa. Tranzicija svih vrednosti. Politika, moral, kultura, sport, sve funkcioniše po principu "Kolumbija", ali ne bih o tome. Dovoljno je baciti pogled na naslove u štampi, TV emisije. Ali, narod živi uprkos svemu, komentariše, komentariše.
Iako smatra da se stvari menjaju nabolje, nije pošteno govoriti o procvatu. "Daleko smo od toga. I, još nešto. Zaboravljamo da se, da bi se doneo sud o nekoj zemlji, kao parametri moraju uzeti sve srednje vrednosti, dakle prosečan čovek, prosečan grad, prosečna plata. Treba li još govoriti o tome, svi znamo kako ovde živi prosečan čovek. Ne baš dobro", dodaje Bojan.
– Ono što mi u Srbiji smeta, ali mi je i simpatično, to je gomila mladih ljudi koji se pretvaraju da su u japi fazonu. Promenio sam nekoliko poslova otkad sam se vratio, i svuda srećem ljude koji preuzimaju ritam života sa Zapada, ali veoma selektivno. Čim im nešto smeta, odmah krenu o zapadnjačkoj etici. Ako ikad stigne ovde taj poslovni moral, a mislim da neće, ima da se iznenade.
Da li u Srbiji ide nabolje? Verujem da ide. Ipak, dugačak je put pred nama – navodi Bojan.
– Mladi u Srbiji žele bolji život, bore se, ali odrastaju u specifičnoj sredini. Ni tamo ni ovamo. Malo Amerika, malo Turci. Ujutro lap top, uveče splav. To mi je ranije više smetalo, sada ne, jer oni koji su završili visoke škole u inostranstvu trebalo bi da se nadaju dobrom. Mislim da država polako počinje da prepoznaje njihov potencijal, a stranih firmi sve je više. S druge strane, kod nas je poljuljan autoritet države i to može da bude opasno. A i ljudi ne žele da se odreknu ubeđenja iz prethodnog perioda. I dalje se delimo na izdajnike i nacionaliste. Nema sredine. Ali, u poslovnom svetu mislim da se stvari menjaju. Postajemo profesionalniji, ali nasledili smo jednu ružnu stvar ne trpimo tuđ uspeh i to se oseća.
To mora da se menja. To bih najpre promenio, ali to je stvar nasleđa.
Što se tiče provoda, Beograd je, siguran sam, među prvih nekoliko gradova na planeti. Mi prosto volimo život i ja imam mnogo prijatelja iz inostranstva koji su opčinjeni nama, mada su svesni da je to zabava, odnosno jedna strana života. U stvari sve je pitanje izbora – zaključuje Tanasković.
Nada Kovačević
[objavljeno: 25.12.2006.]
