Izvor: Akter, 08.Jul.2015, 15:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ugrožena vladavina ljudskih prava

Nekažnjavanje ratnih zločina, diskriminacija i nedostatak medijskih sloboda ozbiljno ugrožavaju vladavinu ljudskih prava u Srbiji

Ovo se navodi u danas objavljenom izveštaju Komesara za ljudska prava Saveta Evrope Nilsa Mužnieksa.

Skoro 90.000 raseljenih lica, od kojih je više od 20.000 Roma sa Kosova, još se suočavaju sa velikim problemima i ne mogu da ostvaruju osnovna ljudska prava. Mnogi Romi nemaju mogućnosti da dobiju lična dokumenta, dok romska deca, >> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << često, nemaju pristup kvalitetnom obrazovanju, navodi se u izveštaju.

Komesar SE za ljudska prava izrazio je zabrinutost zbog upornog nekažnjavanja pojedinih ozbiljnih kršenja međunarodnog humanitarnog prava. U izveštaju se navodi da je domaći sud dosada okončao relativno mali broj ratnih zločina iz devedesetih i kritikuju se i učestali verbalni napadi i pretnje koje dobija tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević.

U svom novom izveštaju o Srbiji Mužnieks je pohvalio donošenje novog seta medijskih zakona, ali je izrazio žaljenje što se o medijskim slobodama govori u visoko polarizovanom i politizovanom okruženju, što značajno umanjuje šanse za napredak u ovom polju.

"Pozivam političare u Srbiji da se uzdrže od zapaljivih opaski o novinarima i ostalih pritisaka na medije koji vode u autocenzuru i obeshrabruju novinare u vršenju njihove važne uloge", navodi se u izveštaju.

Mužnieks je kritikovao činjenicu da je država vlasnik najznačajnijih medija, uključujući novinsku agenciju Tanjug, kao i radio i TV stanica u većim gradovima. Godišnje se za finansiranje ovih medija izdvoji se 25 miliona evra iz državnog budžeta, navodi se u tekstu dokumenta.

U izveštaju se navodi da medijsko tržište u Srbiji boluje od netransparentnog javog finasiranja državnih medija putem direktnih budžetskih subvencija i ugovora sa javnim preduzećima i zvaničnicima.

Komesar SE za ljudska prava izrazio je zabrinutost zbog navoda pojedinih novinara da se medijima lojalnim vlastima otpisuju poreska dugovanja.

Kao uzročnici medijske cenzure, autocenzure, tabloidizacije navode se manjak transparentnosti u vlasničkim strukturama medija, tesne veze između medija, političkih partija i krupnog biznisa, kao i uticaj političkih stranaka na uređivačku politiku medija.

Nils Mužnieks upozorava da je u Srbiji država najveći oglašivač, koji se najviše reklamira u medijima koje smatra podobnim.

Komesar SE za ljudska prava poziva srpske vlasti da učine sve kako bi zaštitile novinare. Srbija nije rasvetlila ubistva tri srpska novinara Radislave Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića .

Mužnieks navodi da je ozbiljno zabrinut načinom na koji se političari i predstavnici vlasti javno obraćaju pojedinim novinarima i njihovom radu. U izveštaju o Srbiji navodi se da je postalo uobičajno da državni funkcioneri verbalno napadaju novinare nazivajući ih izdajicama i stranim plaćenicima.

Nastavak na Akter...