Izvor: Politika, 11.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ugrožena narodna kuhinja u Kosovskoj Mitrovici
Narodna kuhinja u Kosovskoj Mitrovici sa postojećim zalihama hrane moći će da obezbedi obroke za socijalno ugroženo stanovništvo najduže do Nove godine. Dok se vodi diplomatska bitka za Kosovo i Metohiju, kuvarice iz ove ustanove dovijaju se kako znaju da obezbede ručak za siromašne. Šerpe su skoro prazne, jer nedostaju ulje, brašno, krompir, pasulj, pirinač. O kuhinji je od 1999. do 17. marta 2004. godine brinula italijanska humanitarna organizacija CAV, posle čega su ovaj humanitarni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << posao preuzele žene iz Udruženja žena "Sabor".
– Posla ima preko glave, ali i puno želje da se sa problemima izađe na kraj – objašnjava Milanka Ordić, predsednica "Sabora".
Ručak svakodnevno pripremaju za 60 najugroženijih osoba, izbeglica iz Hrvatske. S obzirom na to da je reč o starim ljudima od kojih neki žive udaljeni sedam kilometara od grada, valja im obezbediti i prevoz. Budući da izbora nema, plaća se taksi onome ko tog dana dođe po hranu spakovanu u kuhinji. Ovo nisu jedini troškovi koje pokrivaju članice Udruženja.
– Nevelika prostorija u kojoj je smeštena jedina kuhinja u Kosovskoj Mitrovici izdaje se za 150 evra mesečno – kaže Milanka Ordić, napominjući da u njoj nema mesta za trpezariju gde bi za stolom moglo da se ruča. Posuđe je dotrajalo, tanjiri su plastični ili okrnjeni. Stari šporet je na izdisaju. Od osam plotni rade samo dve, naravno na plin, jer struje danima nema, pa ni frižider ne može da se koristi.
Sve nedostaje, ali "tanki" jelovnik ipak opstaje. Tako se dan za danom smenjuju pasulj, pilav, kupus, krompir čorba, omlet, a ponekad i riba. Uz ručak se dobije i salata. Voća i kolača nema.
– Čorba je najčešće retka, pa zalihe hrane mogu da se razvuku još mesec dana – upozoravaju domaćice, ne krijući zabrinutost zbog zime koja je već na pragu, jer je tada nabavka namirnica otežana.
Na pitanje kako "krpe" budžet, Milanka pokazuje svojih deset prstiju, napominjući da podjednak teret nose i njene koleginice. Novac u kasicu slije se isključivo od prodaje rukotvorina koje ove marljive žene izrađuju. To je osnovna delatnost "Sabora" koji okuplja oko 50 samohranih majki raseljenih sa Kosova i Metohije. One danonoćno, često pod svećama i lampama na gas, tkaju, pletu, vezu, šiju i heklaju. Izrađuju poznate gnjilanske čarape i kecelje, kao i narodnu nošnju za potrebe kulturno-umetničkih društava. Ovim vrednim ženama, odlučnim da obezbede hranu za siromašne izbeglice, nedostaje radni kutak koji bi trebalo ujedno da bude izložbeno i prodajno mesto. Teška situacija sa kojom su suočene ih ne odvraća od namere da sačuvaju tradiciju, uključujući i solidarnost sa socijalno ugroženim sugrađanima.
[objavljeno: ]
.jpg)
