Izvor: B92, 06.Jul.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ugrožena četvrtina raseljenih žena
Beograd -- UNHCR je saopštio da žene i deca čine 80 odsto populacije izbeglih i raseljenih u Srbiji.
"Podaci UNHCR-a ukazuju na to da je četvrtina tih žena izložena nekom obliku nasilja, da nad polovinom izbeglih i raseljenih žena nasilje vrši neko od članova porodice", izjavio je danas Džon Endrju Jangiz UNHCR na okruglom stolu o nasilju u porodici u izbegličkoj i raseljeničkoj populaciji u Srbiji.
Među izbeglima su posebno ugrožene žene bez pratnje, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << neudate i samohrane majke. Skup je organizovala Mreža humanitarnih pravnih kancelarija, a direktor Branislav Čubrilo kaže da je Mreža od početka 2005, kada je počela da pruža besplatne pravne usluge tim osobama, imala 55 klijenata. "To su sve žene koje su bile izložene fizičkom ili psihičkom zlostavljanju nekog od članova porodice. Nasilnici su u većini tih slučajeva imali kontakt s ratištem, a iskustvo je pokazalo da socijalno-ekonomski faktor nije toliko presudan da bi došlo do pojave nasilja", kaže Čubrilo.
Svaka treća žena žrtva nasilja
Prema podacima Viktimološkog društva Srbije, svaka treća žena preživela je neki oblik fizičkog, a svaka druga neki oblik psihičkog nasilja.
Osobe koje čine nasilje prema članovima porodice u 82,6 odsto slučajeva su muškarci, rečeno je na okruglom stolu o nasilju u porodici. Marija Krivačić iz Incest trauma centra kazala je da je vremenom odbačena teorija prema kojoj su nasilnici u većini slučajeva mentalno bolesni ljudi, a da su žrtve nasilja mazohisti koji "vole" ulogu žrtve.
Prema njenim rečima, određeni profil nasilnika ne postoji, ali svi nasilnici uglavnom smatraju da oni imaju pravo da kontrolišu svoju partnerku i da je njena dužnost da bude poslušna. "Nasilje u većini slučajeva ne počinje direktno premlaćivanjem, već obično pokušajima da se ona okrene i izoluje od porodice i prijatelja, kako bi nasilnik sebi obezbedio prostor u kojem je on jedini gospodar", rekla je Krivačić.
Žene koje su izložene nasilju uglavnom prolaze kroz nekoliko faza, od neverice, optuživanja same sebe za ono što se događa, straha za svoj i život svoje dece, do potpune pasivnosti i osećanja beznađa. "Veoma često se kod tih žena javlja depresija, koja ima za rezultat da ona sav nagomilani bes okrene protiv sebe same i tada se te situacije uglavnom završavaju pokušajima samoubistva ili samopovređivanja, a može da se desi i da taj bes 'izbije' iz nje i da one ubiju svoje zlostavljače", kazala je Krivačić.
Prema njenim rečima, ukoliko se žena, dok još ne dođe do takvih posledica, javi i naiđe na pozitivne reakcije socijalnih službi, službi telefonske pomoći i sudskog sistema, ona će imati dovoljno podrške da promeni svoj položaj i zaustavi nasilje. Zbog toga je veoma važna zakonska regulativa koja će oštro sankcionisati nasilje u porodici, kao i efikasan i pre svega brz rad sudskih organa, kako se takvi procesi ne bi produžili na više godina, ocenjeno je na današnjem okruglom stolu.
1. jula u Srbiji je stupio na snagu Porodični zakon, kojim je, između ostalog, pooštreno sankcionisanje nasilja u porodici.
