Izvor: Politika, 12.Mar.2013, 22:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ugašeni fabrički dimnjaci
Nekada veliki i razvijeni industrijski centar u procesu privatizacije ostao bez svih epiteta privredne moći, a novi pogoni stranih kompanija tek u naznakama
Odžaci – Tranzicija i privatizacija skupo su koštale Odžačane. Život u ovoj varoši na zapadu Bačke i okolnim opštinskim mestima kao da je stao. Ta nevesela slika posebno je vidljiva u ranim jutarnjim satima – nema gužvi na lokalnoj autobuskoj stanici, niti na stajalištima u industrijskoj zoni, železnička >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stanica takođe je opustela. Sa setom se meštani prisećaju prepunih radničkih autobusa i šinobusa u kojima se svakodnevno na hiljade trudbenika tiskalo da na vreme stigne na posao. Nekada veliki i razvijeni industrijski centar, u neposrednoj blizini Dunava na granici sa Hrvatskom, davno je izgubio sve epitete privredne moći. Ugašeni su svi fabrički dimnjaci, a na njihovim vrhovima, s proleća do jeseni, rode svijaju gnezda.
Od desetak privatizovanih fabrika, koje su kao uspešne bile poznate u regionu sve do kraja prošlog veka već poodavno ne radi nijedna. Na spisku propalih firmi su, pored ostalih, gigant tekstilne industrije ITES „Lola Ribar“, čuvena Fabrika sireva „Odžačanka“, Modna konfekcija „Stil“, Građevinski kombinat, dve ciglane, pa Fabrika plastičnih masa i dugmadi „Napredak“, Trgovinsko preduzeće „Bačka“, a potpuno je devastiran i motel „Šumice“, svojevremeno jedan od najlepših i najpopularnijih ugostiteljsko-turističkih objekata u ovom delu Vojvodine.
Sve u svemu, bez zaposlenja je tokom minule decenije i po ostalo oko četiri hiljade radnika. Mnogi su, ipak, imali sreće i nekako stekli uslov za penziju, neki je nikada nisu ni dočekali, a veliki broj i danas je na podugačkom spisku socijalno ugroženog stanovništva. U međuvremenu, izdanci mlađih školovanih generacija koji pristižu, umesto da redovno odlaze na posao, nemaju nikakvih obaveza, osim – da se redovno javljaju na šaltere Nacionalne službe za zapošljavanje da ne bi izgubili pravo na zdravstveno osiguranje. I, takvih je sve više.
Posle privatizacije, koja je u međuvremenu raskinuta, Hemijska industrija „Hipol“, nekada vodeća u svojoj branši na Balkanu, u fazi restrukturiranja pokušava da se, uz pomoć države, koliko-toliko oporavi od pohare koju je počinio bivši vlasnik, slovenački biznismen Grog Čenčič. Za kratko vreme svog gazdovanja, srozao je početnu vrednost kapitala ove moderne fabrike, zgrnuo milione i – otišao. „Hipol“ nastoji da se izbavi iz krize, ali, kažu upućeni, to više nikada ne može biti gigant kakav je nekada bio. Sličnu sudbinu doživljava i Industrija motora i poljoprivredne opreme „Poljostroj“, koju je do poslovnog dna doveo njen bivši vlasnik Mile Jerković. Najpre je kupio preduzeće „za sitne pare“, potom podigao hipotekarni kredit od pet miliona evra, a onda je kupoprodajni ugovor raskinut, da bi i u„Poljostroju“ počeo proces restrukturiranja i bila delimično obnovljena proizvodnja, ali sa drastično smanjenim brojem radnika.
Opština Odžaci nije se usrećila ni sa privatizacijom zemljoradničkih zadruga u obližnjim selima Ratkovu, Bačkom Brestovcu, Srpskom Miletiću i Bogojevu, čiji bivši i sadašnji radnici već nekoliko godina ukazuju na mnoge mahinacije i prevare novih vlasnika i uporno zahtevaju da se preispitaju kupoprodajni ugovori.
I mada aktuelna lokalna vlast na razne načine pokušava da, makar i delimično, dovođenjem stranih investitora ublaži socijalne potrese izazvane promašenim privatizacijama – privredni oporavak ovog kraja ide sporo i teško. Iako je opština stekla sertifikat Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) o povoljnom poslovnom okruženju, koji poseduje još svega 26 lokalnih zajednica u Srbiji, strani kapital još ne pristiže kako se očekivalo. Ohrabruje, ipak, dolazak dve strane kompanije i jedne domaće, koje su već „pustile“ korene u ovdašnjoj industrijskoj zoni.
Nedavno je počeo da radi pogon za proizvodnju sedišta i tapacirunga za automobile, kanadsko-češke kompanije „Magna“, što je u stvari prva faza izgradnje moćne fabrike, koja će do kraja iduće godine zaposliti oko 450 radnika. Stigla je i austrijska firma „Grajner“ i preuzela „Hipolov“ pogon za proizvodnju plastične ambalaže u kome će, pored sadašnjih sedamdeset zaposlenih, do kraja godine primiti još pedesetak radnika. Uz to, jedna od nada razvoja je i budući veliki proizvodno-distributivni centar „Standard gasa“, najvećeg proizvođača tečnog naftnog gasa u Srbiji, čija je izgradnja u toku. U pitanju je investicija od devet miliona evra, a kada za par meseci budu završene dve, od predviđene tri, etape izgradnje, „Standard gas“ će zaposliti najmanje pedeset radnika, a sledeće godine još toliko.
Petko Koprivica
objavljeno: 13.03.2013
