Izvor: Politika, 03.Nov.2013, 12:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Udisanjem kiseonika vratila sluh
Hiperbarična komora doprema kiseonik u „kritične” prostore u uvu gde je on snižen ili ga nema, što pomaže u lečenju određenih oboljenja
Po povratku sa godišnjeg odmora D. T. (32) iz Beograda doživela je šok – izgubila je sluh na jednom uvu. Odmah je otišla kod lekara u dom zdravlja, ali je dobila pogrešnu dijagnozu. Lutala je dugo od lekara do lekara dok joj nije saopšteno šta joj se dogodilo – doživela je infarkt uva.
– Radim u srednjoj školi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i prvi dan na poslu posle odmora u sekundi sam shvatila da ništa ne čujem na levo uvo. Najpre sam dobijala injekcije kortikosteroida, a imala sam i dva tretmana bušenja bubnih opni. Onda sam dobila preporuku da odem u Vojnomedicinsku akademiju, gde su lekari konstatovali da imam potpuno oštećenje sluha zbog infarkta srednjeg uva. Rečeno mi je da probam da idem na lečenje u hiperbaričnu komoru, što sam i učinila, a ujedno sam oko dve nedelje primala infuzionu terapiju – objašnjava D. T. za „Politiku”.
Na terapiju udisanja kiseonika u hiperbaričnoj komori VMA išla je oko 35 puta, a boljitak sa sluhom je primetila već posle devet „seansi”. Sada već dobro čuje, a smeta joj jedino buka, i to kada više ljudi priča u isto vreme.
Ona nije jedina kojoj je „udisanje kiseonika” u posebnoj komori donelo poboljšanje. Kako objašnjava pukovnik prim. dr Milorad Rabrenović, načelnik Centra za hiperbaričnu medicinu VMA, sa problemom akutne gluvoće susreću se uglavnom specijalisti ORL, ali se sve više ljudi se javlja i nama za pomoć.
– Iznenadni gubitak sluha se uglavnom javlja kada ušna mast, cerumen, zapuši ušni kanal i to se rešava ispiranjem. Drugi problem je kada uvo „napadne” neki virus usled prehlade ili infekcije, jer on zahvati ušni živac i izazove problem. Najveći problem su infarkti uva, koji su vaskularne prirode, jer je reč o krvnim sudovima uva i oka, koji su najsitniji u organizmu. Događa se da osoba ujutru ustane i da ne čuje ništa na jednom uvu ili da joj se gubitak sluha dogodio iznenada u toku dana. Čovek to veoma burno doživi i kada dođe kod nas objašnjava da ima i poremećaj ravnoteže i zujanje u ušima. Simptomi se javljaju zbog toga što se upravo u srednjem uvu nalazi centar za ravnotežu – ističe dr Rabrenović.
Za ovakve probleme postoji terapija medikamentima, kaže on, ali je poslednjih godina dokazano da hiperbarična komora zbog dopremanja kiseonika u „kritične” prostore u uvu, gde je on snižen ili ga nema, omogućava boljitak. Suština je u tome da se kiseonik „dopremi” u određena tkiva gde inače ne dolazi. Zahvaljujući tom tretmanu, razvija se kapilarna mreža i problem se prevazilazi. Koliki je broj tretmana u komori potreban, zavisi od svakog pacijenta ponaosob i koliko je sluh „pao”. Ako nije mnogo oštećen, savetuje se odlazak na 10 do 15 tretmana, a ako jeste potrebno je 20 boravaka u komori, posle čega se pravi pauza, a onda slede novi tretmani. Najbolji uspeh se postiže kada se osoba čim dođe do oštećenja sluha javi na pregled.
– Imali smo u komori sedamdesettrogodišnju pacijentkinju koja slabije čuje i žalila se na zujanje u ušima. Došla je kod nas zbog problema sa perifernom cirkulacijom, ali je i ovo pomenula u razgovoru. Posle oko 15 tretmana bila je srećna jer je mogla da priča mobilnim telefonom. Već duže vreme nam dolazi jedan mladić koji je imao udarac u glavu i zbog toga izgubio sluh na oba uva. On je još u fazi lečenja, ali već razume sve kada pričamo, što ranije nije mogao.
Druga je situacija sa onima koji su rođeni gluvi, jer je njima ušni živac povređen ili imaju urođenu anomaliju. Tu ne možemo da pomognemo – dodao je dr Rabrenović.
----------------------------------------------------
Ko sme, a ko ne u komoru
U hiperbaričnu komoru najčešće odlaze pacijenti koji imaju hronične rane koje teško zarastaju, dijabetičari koji imaju probleme sa cirkulacijom i gangrenu, oni koji su dobili „pušačku nogu”, osobe sa migrenama ili infekcijom kostiju, parovi koji muku muče sa sterilitetom, ljudi koji su doživeli klasično trovanje ugljen-monoksidom, ili imaju dekopresionu bolest... Na tretmane ne mogu da idu osobe sa malignim bolestima, pacijenti koji uzimaju citostatike, oni koji imaju oboljenja pluća, klaustrofobične osobe, psihički oboleli pacijenti i ljudi sa akutnom respiratornom infekcijom... Boravak u komori na VMA za vojne osiguranike je besplatan, dok civili plaćaju 5.000 dinara do tretmanu.
D. Davidov-Kesar
objavljeno: 03.11.2013.
