Izvor: Politika, 24.Maj.2010, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Učenici sedmog razreda preopterećeni obavezama
Veliki broj učenika oseća umor i nije u stanju da prati predavanja šestog i sedmog časa. – Fizika i matematika najteži predmeti
Više od polovine učenika sedmog razreda osnovne škole smatra da je veoma opterećeno školskim časovima i zahtevima koje pred njih postavlja škola, što i ne treba da čudi ako se ima na umu da je novim nastavnim planom i programom predviđeno da sedmaci imaju 32 časa nedeljno. To znači da đaci tri puta nedeljno imaju po šest časova, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dva puta sedmično po sedam časova, a u ovu računicu ne ulazi dodatna i dopunska nastava, koja se izvodi ili u suprotnoj smeni ili u toku vikenda. Skoro polovina sedmaka ne spava dovoljno, a telesni umor i potreba za snom dodatno utiču na osećanje iscrpljenosti i teškoće sa koncentracijom na času. Uz to, naročito zabrinjava činjenica da se čak 64 odsto učenika na šestom času oseća iscrpljeno, umorno i nesposobno da prati nastavu.
Ovo su samo neki od podataka iz studije o opterećenosti učenika koje je uradio aktiv stručnih saradnika (psihologa i pedagoga) osnovnih škola opštine Jagodina kojom je bilo obuhvaćeno 659 učenika sedmog razreda gradskih i seoskih škola, koji pohađaju nastavu po reformisanom sistemu i po novom Zakonu o osnovnom i srednjem obrazovanju.
Gordana Todorović, psiholog OŠ „Boško Đuričić“ iz Jagodine i autor ovog istraživanja, objašnjava da je stari nastavni plan i program podrazumevao 29 časova nedeljno, a novi – 32 časa nedeljno, što u prevodu znači da đaci dva puta nedeljno imaju sedam časova „zbog čega ne treba da čudi činjenica da čak 57 odsto učenika kaže da je veoma opterećeno fondom časova i školskim zahtevima“.
„Od ukupnog broja učenika, 29 odsto đaka petak izdvaja kao dan kada se osećaju najumornijim u školi, sa objašnjenjem da je to kraj (naporne) radne nedelje. Veliki broj učenika takođe izjavljuje da oseća umor na poslednjem školskom času i da nije u stanju da prati predavanja šestog i sedmog časa“, ističe naša sagovornica.
Ocenjujući težinu školskog gradiva, svaki četvrti đak je izjavio da teško usvaja nova školska znanja. Fizika zauzima neprikosnoveno prvo mesto na listi teških predmeta, za njom sledi matematika i strani jezik koji se izučava od petog razreda osnovne škole, a potom se nižu hemija, biologija, srpski jezik i geografija. Kao lake predmete đaci su naveli likovnu kulturu, fizičko vaspitanje, izborni predmet i muzičku kulturu.
„Analizirajući slobodno vreme učenika, došli smo do zaključka da većina đaka provodi više od dva sata uz televiziju i dodatna dva sata uz kompjuter ili video igrice, što znači da oni u zatvorenim prostorijama bez čistog vazduha i socijalnih kontakata provode značajan deo svog slobodnog vremena. Kada su u pitanju redovne obaveze van škole, 37 odsto učenika odgovara da je bez ikakvih obaveza, manje od trećine đaka bavi se nekim sportom, a 14 odsto njih ima privatne časove – najčešće iz matematike i stranog jezika. Naročito poražava podatak da više od polovine učenika uopšte ne čita ili u čitanju provodi samo pola sata u toku dana“, dodaje Gordana Todorović.
Gorica Miletić, pedagog jagodinske OŠ „Ljubiša Urošević“ i koautor istraživanja o preopterećenosti učenika kaže da činjenica da su đaci preopterećeni školskim gradivom dovodi u pitanje kvalitet znanja koje oni poseduju. „S obzirom na to da imaju veoma malo slobodnog vremena, đaci ne mogu da stignu da nauče sve što im je potrebno, često uče u večernjim časovima, ne spavaju dovoljno i tokom dana se osećaju umorno i iscrpljeno. Prirodna potreba dece tog uzrasta je da se kreću dva-tri sata dnevno, a ta potreba nije zadovoljena zbog preopterećenosti školskim obavezama”, zaključuje Gorica Miletić.
K. Đorđević
[objavljeno: 25.05.2010.]
