Izvor: Politika, 24.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Učenici se sami snalaze za praktičnu nastavu
Kod nekih poslodavaca praksa se svodi na besposleno sedenje, drugi po ceo dan iskorišćavaju učenike kao besplatnu radnu snagu
Gde će učenici obavljati stručnu praksu i kakva će ona biti zavisi najviše od snalažljivosti profesora i uprave škole koji treba sami da pronađu preduzeće, kao i dobre volje poslodavca da ih primi, jer nije u obavezi da to učini, objašnjavaju naši sagovornici iz nekoliko srednjih stručnih škola. Profesori s kojima smo razgovarali kažu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da je obavljanje učeničke prakse, neophodne da bi se đaci obučili za zanimanje za koje se školuju, često zavisilo od privatnih poznanstava profesora i učenika zahvaljujući kojima vlasnici preduzeća pristaju da prime đake na praksu.
– Ministarstvo prosvete niti zna, niti utiče na preduzeća, niti ih zanima gde se obavlja stručna praksa, a planom i programom je propisano da praktična nastava čini od 40 do 50 odsto ukupnog fonda časova. Od toga jedan deo se može raditi u školskim radionicama i laboratorijama, ali njihova opremljenost je često vrlo oskudna, a oprema zastarela – kaže Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola i profesor u Školi za negu lepote.
On ističe da je situacija naročito loša u obučavanju elektro i mašinskih struka, a da odličnu saradnju sa poslodavcima imaju ugostiteljske i turističke škole, jer određeni restorani i hoteli godinama obučavaju đake. Antić kaže da poslodavci nisu motivisani da primaju đake, pa se zato praksa često svodi na kupovinu novina ili doručka, čišćenje radionice ili besposleno sedenje.
– S druge strane, ima šefova koji iskorišćavaju učenike kao besplatnu radnu snagu, pa deca kod njih rade po ceo dan. Mislim da bi trebalo da Ministarstvo prosvete izdaje licence preduzećima koja su stručna za obuku učenika i da ih motiviše na neki način – davanjem poreskih olakšica, na primer. Tu svakako treba uvesti red, jer diploma koju učenik dobije i papir koji mu nekada poslodavac da iako nije proveo nijedan dan u radionici ne znače ništa ako učenik ne zna da radi – rekao je Antić.
Srednjoškolci ne mogu da upišu narednu godinu bez obavljene prakse, ali nijedno privatno ili državno preduzeće nema zakonsku, niti bilo kakvu drugu obavezu da ih obučava, objašnjavaju prosvetari. Prva tehnička škola u Kragujevcu ima 1.500 đaka, a Mara Stojanović-Nikolić, zamenik direktora ove škole, kaže da nije nimalo lako smestiti ih na praksu.
– Privatnike uopšte ne zanima takva saradnja sa školom. Nekada su preduzeća bila u obavezi da prime đake, tačno se znalo šta će se učiti na praksi, koliko sati đak provodi u radionici. Sada sve zavisi od dobre volje – kaže Stojanović-Nikolić.
Najsigurnije i najbolje je kada se praksa obavlja u školi, ali određeni obrazovni profili moraju da se uče na terenu. Prva tehnička škola ima svoju pekaru i štampariju gde se obučavaju đaci, ali zbog ograničenog prostora neki su raspoređeni u nekoliko gradskih štamparija. Zamenik direktora objašnjava da su prinuđeni da đake razmeštaju na pet-šest mesta da bi bili u što manjim grupama i da profesor zbog toga ne može da bude stalno sa njima, jer mora da obilazi više grupa. Ona kaže da najteže ide s građevinskom strukom, jer je prevelika odgovornost imati đake na gradilištu.
Škole na početku godine sklapaju ugovor sa preduzećem u kojem će se obavljati stručna praksa i dostavljaju im tačan spisak i broj đaka koji će kod njih doći. Dragoslav Jovanović, pomoćnik direktora Građevinske tehničke škole „Neimar” iz Niša, objašnjava da kada treba da idu na gradilište, poslodavci neće da prime više od pet učenika i da im njihovo obučavanje predstavlja veliku obavezu jer moraju da im obezbede kompletnu sigurnosnu opremu kao i svakom drugom radniku i da brinu o tome da se ne povrede.
Poslodavci dobijaju mlade ljude koji, zahvaljujući teorijskim znanjima koja nose iz škole, vrlo brzo mogu da se uključe u proces rada i budu im od koristi i to bi trebalo da im bude najveća motivacija, smatra Svetlana Slavković, direktorka Mašinske škole „Kosmaj” iz Sopota.
– Naša škola ponudi đacima preduzeća u kojima mogu da obavljaju praksu, a ako se njima tamo ne dopada ili ako se poslodavci žale na njih, učenik mora sam da se snalazi i nađe drugo preduzeće – kaže Slavkovićeva.
U Ministarstvu prosvete, uprkos tragičnom slučaju u Kraljevu, juče nije bilo dostupnih sagovornika za razgovor na ovu temu.
Jelena Beoković
[objavljeno: 25/11/2008]
