Izvor: Kurir, 17.Dec.2010, 08:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
UTAJILI 150 MILIONA EVRA POREZA
U ovoj godini do sada utajeno 14,7 milijardi dinara poreza, zbog čega su podnete 1.833 krivične prijave. Neplatiše i krupni biznismeni
BEOGRAD - Za bogataše nema popusta!
- Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu predviđa se pravičnija raspodela poreskih tereta po osnovu poreza na imovinu, srazmerno ekonomskoj moći obveznika. Suština je da oni koji imaju više i plaćaju više, a to će ove izmene obezbediti - kaže u intervjuu za Kurir >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Miodrag Đidić, državni sekretar Ministarstva finansija.
Šta se dešava sa ostalim građanima?
- Poreski krediti, odnosno popusti postojaće i dalje, nezavisno od broja članova domaćinstva, i to u iznosu od 10.000 dinara, a najviše za 50 odsto utvrđenog poreza. Granica od koje zavisi prva ili druga varijanta jeste 20.000 dinara. Dakle, ako je utvrđeni porez viši od 20.000 dinara, popust je 10.000 dinara, a ako je ispod te sume, onda je popust 50 odsto.
Time smo sprečili da oni koji treba da plate porez od 50.000 ili 100.000 dinara dobiju popust od 60 ili 70 odsto kao do sada, nego samo 10.000 dinara. S druge strane, novi zakon će omogućiti da nekretnine budu adekvatnije vrednovane. Vrednost stanova ili kuća ni po novom zakonu neće biti tržišna, ali više neće biti moguće potpuno obezvređivanje imovine da bi se platio što manji porez, što sada svi rade.
Kad smo već kod poreza, koliko se godišnje utaji?
- U ovoj godini do sada je utajeno 14,7 milijardi dinara poreza, zbog čega su podnete 1.833 krivične prijave.
Da li postoje krupni biznismeni koji izbegavaju plaćanje poreza i u kojoj meri?
- O tome je teško i besmisleno govoriti. Iz ugla zakona, svi koji se bave biznisom su isti, zakon važi za sve njih, i Poreska uprava ne gleda da li je neko mali ili veliki. Ipak, bilo je i onih koje vi nazivate velikim biznismenima.
Ogroman novac se isisava iz srpskih firmi na of-šor ostrva. Ko odnosi te pare i koliko država gubi zbog toga?
- Jedan od najčešće primenjivanih načina pranja novca jeste poslovanje preko of-šor kompanija i sa njima. Međutim, osnivanje takvih firmi u državama za koje možemo da kažemo da su poreski rajevi i njihovo poslovanje u državama EU, okruženju, pa i u Srbiji, legalno je. Ni naši zakoni niti zakoni EU ne zabranjuju osnivanje takvih firmi, tako da je teško govoriti o tome koliko, na primer, srpske firme ili država gube zbog toga. Ovde se pre može pričati o etici ili poslovnom moralu nego o kršenju zakona.
Milan Lađević
Fantomske firme peru novac
Na koje se sve načine izbegava plaćanje poreza?
- Poreska policija je identifikovala nekoliko načina izbegavanja plaćanja PDV. Kod svih ključnu ulogu imaju takozvana fantomska preduzeća. Te firme sačinjavaju i izdaju lažne račune sa iskazanim PDV iako promet dobara ili usluga nije izvršen.
Firme koje, na osnovu takvih lažnih ulaznih računa, obavljaju promet dobara neosnovano koriste PDV koji je iskazan na računima „fantomskog" preduzeća kao prethodni porez, iako ovaj PDV nije plaćen, te za toliko i umanjuju, odnosno izbegavaju svoju poresku obavezu. Osnovni cilj transakcija je da krajnji „korisnik" u lancu obezbedi gotov novac kako bi vršio gotovinske isplate bez izmirenja poreskih obaveza.
Od of-šor kompanija do domaćih banaka
Gde posle završava taj novac?
- U kasnijim fazama, novac s računa of-šor kompanija se dobrim delom podiže u gotovini ili se prebacuje na lične račune koji su otvoreni u bankama u Srbiji, i to po raznim osnovama: prihodi od vlasništva, prodaja udela u firmi, nasledstva, pozajmica... Taj novac se ulaže u razne delatnosti ili se koristi za kupovinu nekretnina, luksuznih dobara i robe široke potrošnje velike vrednosti, a često se i kompanije sa of-šor destinacija javljaju kao učesnici u privrednim aktivnostima u Srbiji.
Fiktivne usluge i uvećane fakture
Kako se novac izvlači iz zemlje?
- Najčešće se fakturišu usluge koje nisu izvršene (propaganda i ispitivanje tržišta, oglašavanje u medijima, sajamske izložbe, prezentacija proizvoda u inostranstvu, licence, patenti, robni žigovi i druga autorska prava, istraživanja, pravna i računovodstvena savetovanja, preduzetnički i poslovni konsalting, kotizacije za poslovne skupove...).
Kada je u pitanju roba čiji se uvoz obavlja preko of-šor kompanija, suština je da roba u Srbiju stiže direktno od proizvođača, a kompanija sa of-šor destinacije vrši samo fakturisanje. I ti računi su često znatno uvećani.
Brojke
25,3 milijarde dinara prihoda prose~no godi{nje se ne prijavi
11.104 krivi~ne prijave podnete od oktobra 2003, pa do kraja novembra ove godine
36.960 prekr{ajnih prijava podneto po osnovu utaje prihoda
1.967 prijava podneto pro{le godine zbog utaje poreza od 14,5 milijardi dinara
19,5 milijardi dinara bio najve}i iznos utaje poreza, i to 2007.
