Izvor: Kurir, 15.Nov.2010, 18:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
USTAVNI SUD RASPRAVLJA O ŽALBAMA NEIZABRANIH SUDIJA
BEOGRAD - Ustavni sud Srbije danas raspravlja o žalbama neizabranih sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. Na dnevnom redu su žalbe šest sudija koje nisu reizabrane na opštim izborima decembra 2009. godine, javlja Radio televizija Srbije.
Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević izjavila je da bi Ustavni sud Srbije trebalo da poništi sve odluke i da VSS da jasne smernice i strategiju kako da sprovede taj postupak.
- Iskreno se nadam da će Ustvni >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << sud imati u vidu da je njegova osnovna dužnost da odlučuje o povredama prava i postupka i ako se bude time rukovodio, trebalo bi sve te odluke da poništi i Visokom savetu sudstva da jasne smernice kako bi postupak trebalo da se sprovede - navela je Boljevićeva.
Prema njenim rečima, stručna javnost i Evropska komisija ukazali su da Ustavni sud ne može donositi odluku u meritumu, jer je Visoki savet sudstva propustio da utvrdi unapred kriterijume za izbor sudija.
- To je kao da je Ustavni sud zviznuo u zviždaljku i označio početak utakmice, a vi ne znate u koji gol treba da pucate - rekla je Boljevićeva.
Rasprava se vodi o žalbama Ljiljane Radivojević iz Kruševca, Raduna Bubanje iz Beograda, Zorice Stojadinović iz Požarevca, Radomira Lazarevića iz Beograda, Vesne Ilić iz Kragujevca i Dragoljuba Mladenovića iz Vranja.
Ustavnom sudu Srbije žalbe je podnelo 827 neizabranih sudija na odluke Visokog saveta sudstva, zato što nisu sadržale pojedinačno obrazloženje o tome zašto ne ispunjavaju kriterijume stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti.
Član Visokog saveta sudstva Boško Ristić izjavio je da su u postupku izbora sudija primenjeni principi jednakosti i ravnopravnosti i da je taj proces obavljen u skladu sa Zakonom i Ustavom. Ristić je novinarima u pauzi javne rasprave Ustavnog suda Srbije o žalbama sudija rekao da je Visoki savet sudstva u tom postupku u potpunosti sproveo zakonske norme.
Prema njegovim rečima, zakonskim okvirom nije bio definisan pravni lek koji bi se mogao izjaviti na odluku VSS i da zbog toga pojedinačne odluke o izboru sudija nisu ni sadržale pouku o pravnom leku.
- Ne postoji bilo koja norma ili odredba u Zakonu na koju bi se Visoki savet sudstva pozvao kada bi opredelio vrstu pravnog leka koji bi kandidati mogli da upotrebe pred Ustavnim sudom - rekao je Ristić i dodao da po oceni Saveta kandidati koji smatraju da im je povređeno neko pravo mogu da podnesu ustavnu žalbu.
Naredne rasprave u postupcima po žalbama neizabranih sudija zakazane su za 17, 24. i 26. novembar, a na dnevnom redu će se naći po pet žalbi za koje je planirano okvirno po sat vremena rasprave.
U skladu sa članom 100. Zakona o Ustavnom sudu, rasprave o ustavnim žalbama oko 800 sudija su javne, a pored predstavnika Vrhovnog saveta sudstva i podnosilaca žalbe, njima mogu da prisustvuju predstavnici stručne javnosti i akreditovani novinari.
