Izvor: B92, 13.Dec.2008, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
UNHCR: Podrška Srbiji
Beograd -- U naredne dve godine UNHCR će uložiti napore da obezbedi veću političku podršku i finansijsku pomoć Srbiji za integraciju izbeglica, kažu u UNHCR-u.
Iz centrale UNHCR-a u Ženevi biće pokrenuta akcija za podršku Srbiji, a na prikupljanju sredstava će se angažovati i lično visoki komesar Antonio Gutereš, izjavio je šef kancelarije Visokog komesarijata UN za izbeglice u Beogradu Lenart Kocalajnen u intervjuu Tanjugu.
Na sastanku održanom sa srpskom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << delegacijom 9. decembra, u vreme održavanja konferencije o dugotrajnim izbegličkim krizama u svetu, Gutereš je rekao da će se obratiti međunarodnoj zajednici i donatorima i pokušati da obezbedi dodatna finansijska sredstva za Srbiju, objasnio je Kocalajnen.
Razgovori u ženevskoj Palati UN, kako je kazao, bili su izuzetno uspešni, jer su vođeni na "odličnoj platformi" koju je pripremila Vlada Srbije, a srpska delegacija je visokog komesara iscrpno informisala o položaju izbeglica.
"Za zbrinjavanje još 97.000 izbeglica, prema proračunima srpske vlade, potrebno je oko 140 miliona evra, što uveliko prevazilazi mogućnosti UNHCR-a i međunarodne zajednice", ukazao je Kocalajnen.
"Mi, na žalost, možemo pomoći samo onim najugroženijim - izbeglicama u kolektivnim centrima i privatnom smeštaju", rekao je on.
UNHCR će, kako je kazao, nastaviti da pomaže sve koji žele da se vrate u zavičaj, ali su najnovija istraživanja ove humanitarne organizacije pokazala da većina izbeglica želi da ostane u Srbiji.
"Od 1.300 izbeglica anketiranih u kolektivnim centrima, samo tri procenta je izrazilo spremnost da se pod sadašnjim uslovima vrati u Hrvatsku, a pet odsto od 800 domaćinstava u privatnom smeštaju", podsetio je on.
Zato smatramo da Srbija treba da "završi naturalizaciju izbeglica" i spremni smo da pomognemo da se ovaj proces okonča u naredne dve godine", rekao je Kocalajnen.
On je naveo da je kancelarija UNHCR-a u Beogradu, pored sredstava za redovne aktivnosti, tražila i dodatnih 15 miliona dolara za pomoć izbeglicama u tom periodu, ali da Srbija i ubuduće može da računa i na pomoć iz programa pristupnih fondova EU i donatora.
Što se tiče otvorenih pitanja prava srpskih izbeglica iz Hrvatske na kojima je insistirala srpska delegacija u Ženevi, Kocalajnen je ponovio stav UNHCR-a da se sva individualna prava izbeglica moraju poštovati.
Prema njegovim rečima, visoki komesar je u razgovorima sa srpskom delegacijom, koju je predvodio potpredsednik vlade Jovan Krkobabić, rekao da "Hrvatska mora da otkloni sve prepreke i poboljša uslove za povratak, kao i program stambenog zbrinjavanja".
Gutereš je naglasio da Hrvatska mora poštovati individualna prava izbeglica, uključjući imovinska, stanarska i penziona prava, kazao je Kocalajnen, koji je učestvovao u tim razgovorima.
Nasuprot stavu hrvatskih vlasti da problem stanarskih prava ne postoji, Kocalajnen je istakao da "za UNHCR i međunarodnu zajedinicu ovaj problem postoji".
"Mi smatramo da to pitanje mora da bude rešeno na pravičan način, a EU i OEBS se sa nama slažu", objasnio je on, istakavši da je izuzetno važno da se prepozna da je ovim izbeglicama učinjena nepravda.
Hrvatska ima obavezu, kako je kazao, da svuda gde je to moguće, vrati oduzeta stanarska prava ili da obezbedi pravičnu kompenzaciju, zato što se ovde radi o vlasničkim pravima, a to znači da mora da koriguje svoj dosadašnji stav.
Kocalajnen je ukazao da se podaci dve strane razlikuju - hrvatske vlasti govore o 30.000, srpske o 42.000, a nevladine organizacije su dokumentovale 18.000 slučajeva oduzetih stanarskih prava.
UNHCR je zato nastojao da upriliči tripartitni sastanak u Ženevi imajući u vidu i da je sarajevski proces u zastoju više od godinu dana, jer Srbija i Hrvatska nisu uspele da se dogovore o rešenju problema oduzetih stanarskih prava i konvalidacije radnog staža.
Hrvatska je pre mesec dana pristala na taj sastanak, ali se njena delegacija na njemu nije pojavila, pa su dve strane odvojeno razgovarale sa visokim komesarom, podsetio je Kocalajnen.
Uprkos tome, kako je kazao, za UNHCR ova priča nije završena, jer ima još prostora da Hrvatska poboljša stav kada je reč o pravima koja su uskarćena srpskim izbeglicama.
Kocalajnen je izjavio da Evropska komisija i ostali akteri insistiraju da izbeglička kriza na zapadnom Balkanu mora što pre da bude "zatvorena", a to uključuje poštovanje svih prava izbeglica, što je i jedan od prioriteta na putu zemalja regiona u Evropsku uniju.
Kocalajnen je najavio da će UNHCR, u saradnji sa relevantnim institucijama, u naredna dva meseca uraditi studiju koja bi trebalo da pokaže koliko raseljenih želi da se vrati na Kosovo i Metohiju.
"Jasno je da na Kosovu postoji otpor prema povratku Srba, a iz iskustva znamo da, kada nema političke volje da se stvore uslovi koji, pre svega, podrazumevaju bezbednost, krov nad glavom i mogućnost zaposlenja, teško će se pripadnici jedne manjine odlučiti na povratak.
Očigledno da međunarodna zajednica nije bila spremna da Kosovo uslovljava povratkom Srba i drugih nealbanaca, što pokazuju i rezultati - za devet godina vratilo se svega nekoliko hiljada ljudi, a od jednostranog proglašenja nezavisnosti, tek nešto više od tri stotine", naveo je Kocalajnen.
"To znači da praktično imamo nulti povratak, pa bi vlasti Srbije trebalo da razmisle i o integraciji raseljenih sa Kosova. Mislim da je vreme da počnemo rešavati i ovaj problem", kazao je on.
"To će zahtevati više vremena, jer je politička situacija osetljivija, ali mora se napraviti korak dalje. Moramo pomoći onima koji žele da se vrate, ali ne možemo držati u bedi one koji žele da ostanu", zaključio je šef kancelarije UNHCR-a u Beogradu.
