Izvor: Kurir, 03.Jan.2011, 13:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
UDATE ŽENE ABORTIRAJU PO 15 I VIŠE PUTA
BEOGRAD - Statistički podaci o broju namerno prekinutih trudnoća u Srbiji nisu pouzdani jer privatne ginekološke ordinacije ne dostavljaju podatke, a mnoge te intervencije obavljaju i bez dozvole Ministarstva zdravlja.
Rukovodilac Centra za informatiku i biostatistiku u zdravstvu Gradskog zavoda za javno zdravlje Jasna Ristić kazala je da se zbog loša statistike o namernim prekidima trudnoće stvara lažna slika da se iz godine u godinu smanjuje broj pobačaja.
- Od 80-ih >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << godina se, prema statistici, konstantno godišnje za deset odsto smanjuje broj namerno prekinutih trudnoća i sa oko 30.000 obavljenih kiretaža godišnje u Beogradu pre tridesetak godina, došli smo na oko 8.000 - navela je Ristić.
To, prema njenim rečima, ne znači da se manje radi taj zahvat, već da se obavlja u privatnim zdravstvenim ustanovama koje često nemaju dozvolu za to ili ukoliko je imaju, ne dostavljaju podatke.
Ristićeva je navela da se u Srbiji na prekid trudnoće najčešće odlučuje starije žene, udate ili razvedene, koje imaju željeni broj dece i kojima je to - vid kontracepcije.
- Udate ili razvedene starije žene odlučuju se na kiretažu kao vid kontracepcije. Njima je tako lakše, pa to urade i po 15 i više puta.
U razvijenim zemljama, međutim, trudnoću češće prekidaju mlade osobe - navela je Ristić. Prema njenom mišljenju, problem sa lošom statistikom je i u neadekvatnoj inspekcijskoj službi.
Šef odseka zdravstvene inspekcije Beograda Jelica Radović rekla je da je odavno propisana obaveza svih ginekologa da dostavljaju podatke o obavljenim kiretažama i da je teško utvrditi da se to radi u privatnim ordinacijama koje nemaju dozvole.
- Ta obaveza je propisana odavno i odnosi se na celokupno zdravstvo. Pretpostavljam da u praksi ima onih koji obavljaju prekid trudnoće bez dozvole, ali to je teško utvrditi jer se nigde ne evidentira - kazala je Radovićeva.
Ona je navela da inspekcija o obavljenim kiretažama u ordinacijama koje nemaju dozvole saznaje samo "ako neko to javi ili ako pacijentkinja zbog komplikacije dođe u drugu ustanovu".
- Kazne za vlasnike tih ordinacija su od prekršajnih prijava do zabrane rada - navela je Radović.
Ministarstvo zdravlja je izdalo oko 50 dozvola ginekološkim ordinacijama za obavljanje prekida trudnoće.
Prema statistici, dnevno više od 500 žena u Srbiji prekine trudnoću, odnosno - godišnje se obavi između 150.000 i 200.000 kiretaža.
