Izvor: Politika, 22.Dec.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U zatvoru - bebe su najlepši deo posla
One se ne plaše ni plave ni bele uniforme, kaže dr Zorica Jovanović, prva i jedina žena lekar u jedinom ženskom zatvoru u Srbiji
Od našeg specijalnog izveštača
Rim - Ona nikada ne isključuje telefon, jer je normalno da zazvoni u pola noći. U proseku vodi računa o zdravlju oko 250 žena, ali sa osmehom kaže da uvek ima osećaj kao da ih ima dvopstruko više, jer su žene, za razliku od muškaraca, osećajnija i komplikovanija bića. Dr Zoricu Jovanović, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prvu ženu lekara u jedinom ženskom zatvoru u Srbiji, u Požarevcu, zatekli smo na prvom proputovanju Evropom bez viza, u grupi od 50 običnih građana koji su uradili nešto neobično u svojoj sredini.
– Mene je za ovaj konkurs, koji je organizovao kabinet potpredsednika vlade Božidara Đelića, prijavila moja ustanova, što je veliko priznanje, iako ne znam da li je moj značaj baš toliko veliki. Ja radim kao lekar u ženskom zatvoru u Požarevcu skoro 10 godina i tek odnedavno imam pomoć dve doktorke u popodnevnoj semeni, od četiri do sedam. Imamo i spoljne saradnike, ginekologa koji dolazi dva puta mesečno, neuropsihijatra koji dolazi svake nedelje i takođe nam je obavezan stomatolog – priča za „Politiku” dr Zorica Jovanović, dok obilazimo parlament u Rimu.
Ona je prvi kontakt u zatvoru, koji je za te žene i najvažniji i zato joj je veoma drago kada se neka od njih po odsluženju kazne javi razglednicom i kaže da joj je ostala u lepom sećanju.
– Imamo dosta narkomanki, bolesnih od hepatitisa Ce... Kad dođu prvi put uglavnom već osećaju krizu i tad moram da budem i psihijatar i lekar, da pomognem rečju, ali da dam i odgovarajuću terapiju. Imamo i kardioloških slučajeva, prehlađenih... Mi radimo i prve preglede pluća, pa tu otkrijemo neku tuberkulozu koja se vuče od ranije... A onaj lepši deo, koji ja lično volim, su bebe koje se rađaju u zatvoru – sa osmehom na licu priča Zorica.
U zatvoru postoji ceo jedan sprat koji zovu porodilište, i u čijem sastavu su jedna soba sa četiri krevetića u kojoj su bebe, zatim soba za majke koje su se porodile i još dve sobe za trudnice.
– Dolaze nam mame trudne, ali neke ostanu u drugom stanju i ovde, neke sa željom, neke ne, bude i abortusa. To šta ćemo im savetovati zavisi od slučaja, da li je treća, četvrta, peta trudnoća, da li je rizična... One po zakonu imaju pravo da rode bebu, jedino ako im nije sud to pravo uskratio, ali to se retko dešava – objašnjava doktorka.
Bebe se rađaju u požarevačkoj bolnici, a kako dodaje naša sagovornica, zakonom je regulisano da se ipak ne zna da su ta deca rođena u zatvoru.
– Bebe ostaju sa majkom u zatvoru, u zavisnosti od njene kazne. Ako je kazna duža od godinu dana, uzima ih porodica ili idu u Zvečansku. E, to je najteži deo, ali o tome ipak odlučuje centar za socijalni rad – kaže dr Jovanović.
Do sada je „imala” 26 beba, a trenutno se brine o pet trudnica. Lepe vesti očekuju se od dve veoma brzo.
– Bebe su interesantne, one se ne plaše ni bele ni plave uniforme i svi ih obožavamo. Stvarno su negovane, sve im kupujemo – i sokiće i hranu, apsolutno za njih država ne žali... Nekada imaju bolje uslove nego kod kuće. A najlepši trenutak je kad nam bebe prohodaju – priča doktorka koja je inače u Požarevac došla s porodicom sa Kosova 1999. godine.
Radila je dugo kao školski dečiji lekar u Uroševcu, a onda na odeljenju vakcinacije. Suprug je pedagog po struci, bio je direktor centra za socijalni rad i trenutno ne radi. Sin ima 28 godina, završio je „Megatrend” i dok traži posao, privremeno radi u kladionici. Ćerka završava Filološki fakultet, engleski jezik, ima još jedan ispit, priča majka s ponosom, iako dodaje „da je veoma teško pronaći posao i onima koji su rođeni u jednom gradu, a kamoli onima koji su došli sa strane”.
Priznaje da joj je jako teško da se distancira od posla kada zatvori vrata zatvora. Najponosnija je kada joj se po odsluženju kazne javi neka od pacijentkinja i kaže da joj je zahvalna za svaki dan produženog života. Tako je imala slučaj devojke, narkomanke, koja je bila đak generacije, sa kojom je razgovarala više puta i između ostalog joj rekla i da je šteta da tako lepa devojka ne sredi zube. Devojka se javila posle tri godine i rekla: „Zamislite šta ima novo, ostavila sam drogu i sredila sam zube!” „Zato ne verujem u onu rečenicu ’jednom narkoman, uvek narkoman’”, kaže i dodaje da ona svoje pacijentkinje nikad ne osuđuje, a najviše ih ima zbog narkomanije i prostitucije.
– Ja u njima vidim ljude, ne gledam dela. Oni su prvo za mene pacijenti i ja sam tu da im pomognem. Ima tu osoba koje to nisu htele da urade, ali se desilo, svakome nešto slično može da se dogodi, pođimo od sebe... To sam rekla i ministru Đeliću i on se složio s tim. Dok smo čekali na zavejanom aerodromu u Briselu i njemu sam ispričala ovu priču o bebama, sve ga je interesovalo – priča nam Zorica i deo svojih impresija sa ovog putovanja.
Sandra Gucijan
[objavljeno: 23/12/2009]
