Izvor: Politika, 13.Jul.2015, 15:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U zagrljaju vrućeg vetra

Visoke temperature češće uzrokuju nesanice, a besane noći mogu da provociraju strahove, panične napade, razdražljivost i depresivnost

Ilustrativni dokaz teze da je život na tropskim vrućinama opasan po zdravlje jeste i činjenica da se u Klinici za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević” ovih dana dnevno hospitalizuje čak 15 pacijenata, tri puta više nego kada TV dnevnik ne počinje meteorološkim vestima. Profesor dr Slavica Đukić-Dejanović, direktorka klinike >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Dr Laza Lazarević” koja 24 časa prima najteže duševne bolesnike, naglašava da su visoke temperature napravile priličnu gužvu u čekaonicama ove bolnice, koja u uobičajenim danima u proseku hospitalizuje – pet pacijenata.

– Baš kao što se osobama koje imaju čir želuca stanje pogoršava u proleće i u jesen, tako i pacijentima koji imaju poremećaj raspoloženja ne prijaju izrazito niske, kao ni izrazito visoke temperature. Kada temperatura pređe trideseti podelak, ove osobe postaju razdražljivije i impulsivnije, pa njihove reakcije često nisu u skladu sa realnom situacijom. Osim toga, visoke temperature češće uzrokuju nesanice, a besane noći mogu da provociraju strahove, panične napade, razdražljivost i depresivnost. Zbog toga apelujem na sve naše pacijente da se jave lekaru ako imaju bilo koji od ovih simptoma kako bi se eventualno korigovala njihova uobičajena terapija – kaže dr Slavica Đukić-Dejanović. Naša sagovornica dodaje da psihijatrijski lekovi često obaraju krvni pritisak, zbog čega su češći kolapsi na visokim temperaturama.

Stručnjaci koji izučavaju uticaj klime na naše zdravlje ističu da od 365 dana u godini, 60 nije opasno po zdravlje hroničnih i kardiovaskularnih bolesnika i da su letnji dani veoma rizični za osobe koje imaju zdravstveni karton u ordinaciji kardiologa, pulmologa, nefrologa, dijabetologa i psihijatra. Iz svakodnevnog iskustva znamo da čak i psihofizički zdravim osobama vruć vetar izaziva razdražljivost, povećava psihičku tenziju i snižava prag tolerancije na frustracije, dok kod psihijatrijskih bolesnika paklene vrućine pogoršavaju njihovo bazično stanje.

Zbog čega je to tako? Važno je razumeti da mozak psihijatrijskih pacijenata reaguje iritativno zbog poremećaja metaboličkih procesa u njegovim ćelijama. Budući da čak i relativno zdrave osobe sa dobrim adaptivnim sistemom kada su tropske vreline mogu da osete neraspoloženje i blagu depresiju, razumljivo je zbog čega je psihijatrijskim pacijentima neprijatnije u „zagrljaju” vrućeg vetra.

U zakonicima primorskih gradova srednjeg veka ostalo je zabeleženo da se vetar jugo ili šilok, kako su ga u nekim krajevima nazivali, uzima kao olakšavajuća okolnost u slučajevima počinjenog ubistva. Iako su topla vazdušna strujanja odavno „isterana” iz savremenih krivičnih zakona, nemački kriminolozi svojevremeno su izdali obimnu studiju pod nazivom „Fen i kriminalitet” koja objašnjava uticaj vrućeg vetra na vrele misli. I sudski veštaci koji su potkovani znanjem iz psihometeorologije, trude se da objasne fatalni uticaj vazdušnih strujanja na smanjenu uračunljivost optuženih, s obzirom na to da nervno labilne osobe mogu veoma burno da reaguju i teško kontrolišu svoje postupke i agresivnost kada temperatura u hladu pređe 30 stepeni.

Profesor krivično-procesnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu dr Milan Škulić kaže da su veoma retke situacije u kojima bi se moglo utvrditi da je neko pod uticajem vremenskih prilika došao u stanje smanjene uračunljivosti i izvršio krivično delo.

– Važno je objasniti da se osoba smatra neuračunljivom ako je kod nje u momentu činjenja krivičnog dela postojala trajna ili privremena duševna bolest ili privremeni duševni poremećaj, usled čega je njena sposobnost da shvati značaj učinjenog dela ili da upravlja svojim postupcima bila isključena ili bitno smanjena. Ali, teoretski govoreći, moguće je dokazati da je neka osoba zbog visokih temperatura bila u stanju bitno smanjene uračunljivosti kada je počinila krivično delo, da su klimatske neprilike dovele do pogoršanja duševnog stanja – zaključuje dr Milan Škulić.

Katarina Đorđević

-----------------------------------------------------------

Pretežno vreo juli

Tri tropska talasa, poslednji krajem meseca, s temperaturama do 37 stepeni

Spas od vrućine (Foto Beta)

Tek što smo odahnuli od prvog julskog tropskog talasa, stiže drugi, koji će kratkotrajno kišno osveženje prekinuti početkom sledeće sedmice. Treći tropski period počinje poslednjih dana jula i pregrejavaće naše prostore, najavljuju prognostičari Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije Branko Bijelić iz dugoročne prognoze i meteorolog Nedeljko Todorović. Posle višednevnih tropskih vrelina, kada će maksimalne dnevne temperature dostizati od 32 do 37 stepena, osveženje, u vidu pljuskova s grmljavinom, stiže početkom naredne sedmice, kada se očekuje nestabilno vreme, ističe Todorović. U toj sedmici trebalo bi da bude neznatno svežije, ali će temperature u Srbiji i Beogradu i dalje biti prave letnje, od 28 do 33 stepena. I pored pljuskovitih popodneva i nekoliko nestabilnih dana, drugi letnji mesec biće sušniji deo godine.

Danas će biti toplo, od 26 stepeni na severu do 33 na jugoistoku, ali promenljivo vreme s mestimičnim pljuskovima i grmljavinom. U Beogradu svežije, najviše do 26 stepeni.

Od srede toplo, a od četvrtka i tropski vruće, do 36 stepeni. A onda, naredne sedmice, uobičajeno toplo za ovo doba godine, sunčanje na prijatnih 28 do 33 stepena. Novi talas afričkog vrućeg vazduha, s temperaturama od 32 do 37 stepeni, stiže poslednjih dana jula.

B. Jakšić

Nastavak na Politika...

Blic: Zbog vrućina tri puta više pacijenata u "Lazi Lazarević"