Izvor: Politika, 26.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U tandem skoku poljubila nebo
Aeroklub "Naša krila" u Paraćinu stecište je zaljubljenika u nebo koji za samo nekoliko sati obuke mogu da polete sa visina od tri hiljade metara
Kako stati na oblak. Bračni par Svetlana Simić i Ljubiša Naumović, dugogodišnji instruktori padobranstva, najbrži su učitelji u toj disciplini.
Srećemo ih na aerodromu kod Paraćina u aeroklubu "Naša krila", u društvu sa nekolicinom zaljubljenika u nebo koji su došli da ostvare svoje dugogodišnje snove i polete >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa visina od tri hiljade metara. Peđa je komercijalista iz Beograda, Bojan gastarbajter iz Švedske, Aleksandra Majkić novinarka, koja sada radi u firmi "Altamed". Od Svetlane i Ljubiše primaju poslednje instrukcije, šta uraditi sa padobranom kada se odvojite iz aviona.
Po novoj revolucionarnoj metodi koji je bračni par "pokupio" sa specijalizacije na Floridi oni moraju da nauče svega nekoliko komandi i da ih ponavljaju dok ne postanu deo rutine. Posle samo nekoliko sati obuke moguće je, ako imate lekarsku dozvolu, skočiti padobranom samostalno, a svega nekoliko minuta je dovoljno da biste iskočili u tandemu sa instruktorom. Tandem skok se može izvesti i bez lekarske dozvole.
– Najlepši trenutak u mom životu bio je kada sam prvi put, posle 30 sati porađanja, ugledala lice svog sina, a drugi najlepši trenutak bio je kada sam prošle subote u tandem skoku poljubila nebo – kaže Aleksandra Majkić.
Aleksandra je ponovo skočila, ovoga puta samostalno i kada se prizemljila ponovo je sijala od sreće. Kaže da je uživanje oba puta bilo podjednako lepo i šali se da se upustila u ovu nebesku avanturu pošto joj je sin već odrastao i osamostalio se, pa nije morala da se brine ko će ga odgajati, ako se nešto njoj, ne daj Bože, desi.
I Bojan, koji je slučajno došao na poligon sa suprugom i sinčićem da se slikaju pored "Utvinog" aviona, bio je oduševljen posle tandem skoka koji je izveo sa instruktorom Ljubišom Naumovićem. Čim je čuo da je odmah moguće da skoči, umesto porodične fotografije pored krila aviona, opredelio se za let. Bio je pomalo nervozan iščekujući tu nebesku avanturu, a kada je dodirnuo tlo osetio je adrenalin kao nikada u životu. Zagrlio je sina i suprugu i do neba zahvaljivao instruktoru za jedinstveno iskustvo u životu.
Svetlana i Ljubiša su višestruki šampioni padobranstva i imaju mnogo trofeja sa državnih i internacionalnih šampionata, evropskih i svetskih prvenstava.
Svetlana je imala 3.400 skokova do sada, trideset godina se bavi padobranstvom. Ljubiša je skakao 5.100 puta, višestruki je prvak države, čak dvadeset puta se peo na pobedničko postolje i jedan je od retkih vazduhoplovaca koji u svojim vitrinama ima zlatnu statuu orla, nagradu za životno delo. On se celog života usavršavao tako da je ne samo instruktor padobranstva, već i nastavnik motornog letenja, pilot i jedriličar. Počeo je još 1970. godine u rodnom Nišu i sa 16 godina imao je prvi skok.
– Osećao sam da će to biti moja životna preokupacija – kaže Ljubiša.
Krajem sedamdesetih godina bio je član jugoslovenske reprezentacije za klasične discipline i to u disciplini pojedinačnih akrobacija u slobodnom padu i preciznom doskoku.
– Sada sam ponovo počeo da skačem u tim disciplinama posle 16 godina pauze, jer se pojavio manjak takmičara u Paraćinu. Opet sam u vrhu srpskog padobranstva – kaže ovaj bivši rezervista 63. padobranske brigade koji se seća i svog učešća na vežbi koja je održana povodom obeležavanja tri decenije od desanta na Drvar u Drugom svetskom ratu.
Svetlana se opredelila isključivo za padobranstvo i, takođe, i dalje se takmiči. Pre dve godine bila je četvrta na Evropskom prvenstvu u klasi profesionalnih takmičara i 15. na Svetskom prvenstvu u Stupinu nedaleko od Moskve.
U mladosti trenirala je košarku, a na vazduhoplovstvo nagovorio je njen drug iz Jagodine. Seća se svojih početaka kada je morala da tri meseca sluša teoriju o vrstama oblaka i da se upoznaje sa zakonima meteorologije, a zatim da provede još nekoliko dana na aerodromu do prvog skoka. Sada se prvo skače sa osnovnim znanjem kako se bezbedno prizemljiti, a zatim se sa svakim novim skokom znanje postepeno proširuje. Zato je bilo malo problema u početku sa inspektorima koji nisu želeli da im daju dozvolu za ovakav način rada, međutim, kada su se uverili da je metoda bezbedna i inspektori su je oprobali.
Svetlana i Ljubiša imaju ćerku Đinu koja sa 10 godina već razvija afinitet prema padobranima i osamnaestogodišnjeg sina Nikolu. Nikola je krenuo majčinim stopama, opredelio se za košarku, ali ima i dva skoka padobranom. Jedan sa mamom dok je još bio u stomaku i drugi sa ocem u tandemu, nedavno kada je Ljubiša skakao svoj jubilarni 5000. skok.
Na paraćinskom poligonu padobranstvo je izučilo oko 150 učenika iz raznih krajeva zemlje i susednih država; iz Subotice, Novog Sada, Rume, Kikinde, Tuzle, Banje Luke, iz Hrvatske, Slovenije, Crne Gore. Ovde dolaze na obuku i pripadnici Žandarmerije iz Niškog korpusa, kao i pripadnici Kfora sa Kosova.
Dolazili su nedavno i građevinci iz Pirota, dvojica su skočila samostalno, a treći nije imao lekarsku dozvolu, pa je morao da se odluči za tandem skok sa instruktorom, da se ne bi postiđen vratio u Pirot.
Pa kako to izgleda kada vam natovare padobran na leđa odvezu vas u nebeske visine i kažu – "skoči"?
– Kad sam stala na stepenik nije mi bilo druge, nema povratka u avion – kaže nam Aleksandra Majkić. Znala sam da ne može da bude ništa loše, može samo da mi bude lepo.
Dragoljub Stevanović
[objavljeno: 26.08.2007.]
