Izvor: Politika, 14.Okt.2010, 23:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U srednjim školama 6.000 ponavljača

Razred češće ponavljaju dečaci, kod kuće gotovo da i ne uče, a za slabe ocene krive uglavnom sebe

Ponavljanje u srednjoj školi češća je pojava nego u osnovnoj. Među populacijom neuspešnih đaka više je dečaka nego devojčica, krizni  period je u petom i šestom razredu, a među njima je i mnogo darovite dece. Najviše ponovaca ima u mašinskoj i struci obrade metala, a najmanje u prirodno-matematičkoj struci. Oni uglavnom dolaze iz siromašnih porodica u kojima je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << više od troje dece, a za neuspeh krive pre svega – sebe.

Ovo su rezultati najnovijeg istraživanja, prvog posle 30 godina među ovom populacijom učenika u našoj sredini, koje je nedavno predstavljeno kroz knjigu „Neuspeh u školskoj klupi” mr Dušice Malinić iz Instituta za pedagoška istraživanja.

– Iako podaci za period 1997–2006. godinu pokazuju da broj ponovaca u Srbiji opada, ne treba zaboraviti da je za manje od jedne decenije broj učenika u osnovnim školama smanjen za više od 120.000, tako da se može reći da broj ponavljača ipak raste. Najmanje ponovaca bilo je školske 1998/99. godine – 2.094, kao posledica preporuke Ministarstva prosvete zbog ratnih dešavanja, a već iduće godine ih je bilo četiri puta više (8.531) – kaže Dušica Malinić.

U srednjim školama, od 6.000 ponovaca u školskoj 2004/05. godini, najviše ih je bilo u mašinskoj i elektrotehničkoj struci, a najmanje u prirodno-matematičkoj (osam).

Po rečima istraživača, u školi ima više neuspešnih đaka nego što to statistika pokazuje, jer – po mišljenju naše sagovornice – nije neuspešno ono dete koje ima jedinicu, već ono koje ne iskoristi sopstveni potencijal.

Istraživanje je obuhvatilo ponovce kao i đake koji nisu nikada ponavljali razred iz 35 osnovnih škola sa područja Beograda. Utvrđeno je da ponovci imaju obrazovanije očeve nego majke (koje su uglavnom završile osnovnu, a očevi srednju školu) i da očekivanja roditelja bitno utiču na učenikova postignuća. Takođe je utvrđeno da to da li je porodica potpuna ili ne, ne utiče na uspeh u školi (u slučaju razvoda život s majkom ima pozitivnije efekte na uspeh učenika nego život s ocem), ali da zato utiče broj dece u porodici. Ponovci su u ovom istraživanju najčešće dolazili iz porodica u kojima ima troje i više dece, a zanimljivo je i da je među slabim učenicima najviše drugorođene dece (41,9 odsto).

Učenici su rekli da im najveći problem u školi predstavlja to što sporo uče (69,9 odsto), da se teško koncentrišu na učenje (63,4 odsto), da ne umeju da uče (tj. uče napamet) i da ne poseduju predznanja iz većine predmeta. A na pitanje šta bi im pomoglo da bolje uče, ponovci su odgovarali da bi želeli da im nastavnik više pomaže na času (89,2 odsto) a roditelji kod kuće (62,9 odsto) i da bi im pomoglo da imaju više poverenja u sebe (85,5 odsto). Zanimljivo je da su i jedni i drugi učenici rekli da bi im pomoglo i da imaju više vremena kod kuće da uče (oko 65 odsto).

– Ovaj poslednji nalaz je kontradiktoran sa odgovorima koliko u proseku u toku dana posvete vremena učenju i domaćim zadacima kod kuće. Većina ponovaca najviše jedan sat dnevno provede u izvršavanju školskih obaveza (46,8 odsto), a nije zanemarljiv broj ni onih koji kod kuće uopšte ne uče ili uče pola sata dnevno (14 odsto) – ukazuje sagovornica, dodajući da đaci koji nisu ponavljali najčešće uče dva sata dnevno (39,2 odsto).

Kada dobiju slabu ocenu, ponovci kažu da je to zato što nisu znali odgovor na pitanje koje je nastavnik postavio, a većina se plaši ocenjivanja i strahuje kako će nastavnik da reaguje na odgovor. Takođe, najveći broj njih smatra da na ponavljanje razreda u velikoj meri utiče to koliko je učenik disciplinovan na času, čak i više nego neznanje, a odgovornost za neuspeh pripisuju sebi, a ne drugima.

Dr Slavica Maksić iz istog Instituta ukazuje da školski uspeh jeste bitna odrednica u životu. „Setite se samo kako ste se osećali kada niste dobili prvu pčelicu ili kada ste pali ispit. Uspeh bitno utiče na veru u sebe, na to koliko ćemo biti hrabri da rizikujemo, utiče na profesionalni uspeh, na odnose koje gradimo s drugim ljudima, na čitav život”, smatra dr Maksić.

Iako je stereotip da se iza sintagme „neuspešan učenik” obično krije đak koji je lenj, nemotivisan, buntovnik, istraživanja ipak pokazuju da se ova kategorija često krije i među najkreativnijom decom i da su, na primer, svako peto dete koje je bilo u kategoriji sa najvišim sposobnostima nastavnici ocenili „problematičnim”.

– Poslednji događaji nameću pitanje koliko je na ulicama Beograda bilo onih koji su pripadali ovoj grupi dece, zanemarene u porodičnoj i školskoj sredini, a tako željne da budu prepoznati, vrednovani i prihvaćeni – pita dr Nada Polovina, inače recenzent ove knjige.

Priznajući da škola jeste krivac za neuspeh dece iako su u istraživanju učenici sebe videli kao uzrok, Katarina Pintar, pedagog u Osnovnoj školi „14. oktobar” u Bariču kaže da je najveći problem sa kojim se susreće u praksi to što nema dovoljno literature na ovu temu, pa nastavnici ne znaju kako da se ponašaju u određenim situacijama – kako prepoznati znake da nešto nije u redu, koliko dugo može da se toleriše period u kome raniji odlikaš odjednom počne da ređa loše ocene, šta preduzeti da se neuspeh prevaziđe…

A na pitanje da li će aktuelna reforma da poveća ili smanji broj neuspešnih, Dušica Malinić odgovara da je ponavljanje razreda fenomen koji je preživeo sve reforme, koji postoji u svim školskim sistemima i da je ključ u promeni načina komunikacije između učenika i nastavnika.

Sandra Gucijan

objavljeno: 15.10.2010.

Nastavak na Politika...