Izvor: Politika, 11.Jun.2013, 13:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U skupštinskoj proceduri pet prosvetnih zakona

Matura umesto prijemnih ispita, nastava kod kuće i na daljinu, regulisan štrajk nastavnika...

Pred poslanicima Skupštine Srbije danas će se naći set od pet prosvetnih zakona, kojima se nakon pune dve decenije unosi niz novina u obrazovni sistem Srbije. Pojedini zakoni iz ovog paketa, čija je izmena predložena, na snazi su od 1992. godine, a nova rešenja morala su da se usklade da realnošću u učionicama i nedavno usvojenom Strategijom razvoja obrazovanja Srbije do 2020. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godine.

Uprkos prednostima na koje neprekidno ukazuju predstavnici prosvetne vlasti, rasprava o ovim zakonima biće u senci nezadovoljstva sindikata prosvetnih radnika, koji su za sutra najavili protest ispred Ministarstva prosvete i zatražili ostavku ministra Žarka Obradovića. Sindikati smatraju i da predložena zakonska rešenja imaju neke dobre strane, među kojima su polaganje opšte mature za učenike srednjih stručnih škola, a uvaženi su i predlozi sindikata oko plaćanja prekovremenog rada i rasterećenja učenika smanjenjem broja časova.

A u iščekivanju rasprave, navešćemo koji se to zakoni menjaju posle dugo vremena i koje su ključne novine:

1. Zakon o obrazovanju odraslih – Srbija će prvi put dobiti jedan ovakav zakon, a značajno je i što se prvi put reguliše oblast neformalnog i informalnog obrazovanja (samostalno sticanje znanja, sposobnosti i veština u svakodnevnom životnom, radnom i socijalnom okruženju, priznavanje kompetencija i kvalifikacija stečenih neformalnim programima). Primenjivaće se od 1. januara 2014. godine, a biće formiran i registar svih institucija u ovoj oblasti.

2. Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju – primenjivati će se od od školske 2013/2014. godine. Zakon o osnovnoj školi donet je daleke 1992. godine iako je menjan nekoliko puta do sada. Kao novine, uvodi se nastava kod kuće i na daljinu, čime je data mogućnost da roditelj, odnosno staratelj organizuje svom detetu osnovno školsko obrazovanje i vaspitanje kod kuće. Propisano je vrednovanje kvaliteta rada škole. Prvi put se uređuje podela škola po tipu: postojaće javne i privatne, kao i strana, odnosno nacionalna (domaća).

3. Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju – takođe donet 1992. godine, a novi je u planu da se primenjuje od nove školske godine. Predlogom zakona je pojačana uloga lokalne samouprave, ali i celokupne društvene zajednice u raznim aspektima života i rada učenika i škole. Prepoznata je potreba da se pojača prevencija kada je u pitanju nasilje, alkoholizam, narkomanija, maloletnička delikvencija. Pojačana je uloga roditelja, kao i učeničkih organizacija u školama.

Zadržana su rešenja da u gimnaziji učenik može da ima do 31 čas nastave nedeljno, u stručnoj i umetničkoj školi do 33, osim u školi koja ostvaruje programe baletskog obrazovanja gde učenik može da ima do 41 čas. Nastava se izvodi u odeljenju do 30 učenika, a u jednom odeljenju mogu da budu najviše do dva učenika sa smetnjama u razvoju. Ovim zakonom se bliže uređuju ispiti na osnovu kojih se završava određeni nivo obrazovanja i to: opšta matura, stručna i umetnička matura, završni ispit srednjeg stručnog obrazovanja, specijalistički i majstorski ispit.

4. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja – predloženo je osnivanje Agencije za obrazovanje i vaspitanje, koja bi pratila ispunjenja opštih principa i ciljeva, ostvarenja strateških pravaca razvoja i unapređenja celokupnog sistema obrazovanja i vaspitanja. Ovu agenciju bi osnivala vlada. Predlaže se formiranje škola vežbaonica radi unapređivanja osnovnog obrazovanja nastavnika, kao i da se ne može raspisati konkurs za prijem u radni odnos dok se ne ispita mogućnost preuzimanja zaposlenog koji ostane neraspoređen ili koji radi sa nepunom normom časova.

5. Zakon o izmenama i dopunama zakona o učeničkom i studentskom standardu – predlaže se povećanje zahteva u pogledu uspeha postignutog u toku studija, pa će uslov za stipendiju biti prosečna ocena 9 a ne 8,5 kao do sada. Radi zaštite materijalnog položaja studenata koji postižu visoke rezultate u toku studija, nije predloženo da se istovremeno izmeni i rešenje za studentski kredit, tako da je prosečna ocena najmanje 8,50 ostala i dalje uslov za oslobađanje od otplate dobijenog studentskog kredita.

-----------------------------------------------------------------------------------

Predložene novine

– finansiranje po broju učenika

– manji broj časova za osnovce

– nastavnik koji štrajkuje mora da drži čas 30 minuta

– nastava kod kuće i na daljinu

– javne, privatne, nacionalne i strane škole

– uslov za studentske stipendije prosek 9,00

Sandra Gucijan

objavljeno: 11.06.2013.

Nastavak na Politika...