Izvor: Politika, 10.Jan.2013, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U školu po vaspitnom nalogu
Sprovođenje vaspitnih mera posebnih obaveza za maloletne delinkvente ukazalo na slabu komunikaciju sudova i centara za socijalni rad
Zvanična statistika beleži porast maloletničke delinkvencije, pri čemu je zabeležen veći broj imovinskih delikta – najčešće je reč o krivičnim delima krađa, teška krađa, razbojnička krađa, razbojništvo, sitna krađa, utaja i prevara. Poznavaoci ove tematike ovu pojavu svrstavaju u posledice ekonomske krize, a ono što ohrabruje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jeste pad broja krivičnih dela sa elementima nasilja.
– Uverena sam da je do pada tog vida maloletničke delinkvencije došlo zato što je nasilje tema o kojoj se govori, sprovedeni su programi, kao što je „Škola bez nasilja”, formirani su školski timovi za suzbijanje nasilja... To je veliki uspeh. Generalno gledano, najbolji rezultati u suzbijanju maloletničke delinkvencije postižu se kroz vaspitne mere posebne obaveze i vaspitne naloge koje izriču sudovi i tužilaštva – kaže dr Ivana Stevanović, predsednica Centra za prava deteta.
Ova nevladina organizacija sprovela je istraživanje o izvršenju vaspitnih mera posebne obaveze, u koje između ostalih spadaju izvinjenje oštećenom, naknada štete, redovno pohađanje škole i odvikavanje od bolesti zavisnosti, a koje se u Srbiji sprovode od 2006. godine. Suština je da se maloletniku da prilika da sagleda svoje postupke i da shvati da je društveno prihvatljivo ponašanje bolji životni izbor. Za merama, kao što je maloletnički zatvor, trebalo bi da se poseže samo u najtežim slučajevima.
Vaspitne mere spadaju u krivične sankcije, dok tužilaštva imaju na raspolaganju takozvane vaspitne naloge slične nekim vaspitnim merama – poravnanje sa oštećenim, redovno školovanje i društveno koristan rad. Za razliku od sudskih vaspitnih mera, nalozi se mogu sprovesti samo uz saglasnost maloletnika i njegovih roditelja, a primenjuju se samo za krivična dela za koja je maksimalna zaprećena kazna pet godina zatvora.
– Prednost vaspitnih naloga koja su na raspolaganju tužilaštvu je u brzini sprovođenja, ne čeka se zakazivanje i okončanje suđenja, a najbolji rezultati na promenu ponašanja maloletnog delinkventa postižu kada se reaguje odmah i adekvatno. U perspektivi bilo bi dobro da sva ovdašnja tužilaštva imaju posebne tužioce za maloletnike i da na raspolaganju imaju i mere koje sada mogu da sprovode samo sudovi. U Crnoj Gori i BiH čak i policija može da izdaje vaspitne naloge koji ne ulaze u evidencije i ne opterećuju budući život maloletnika koji se vratio na pravi put – objašnjava dr Stevanović.
Analizom petogodišnjeg perioda, od 2007. do 2011. godine, primećeno je da je praksa sprovođenja vaspitnih mera u Srbiji veoma neujednačena. Najagilniji i najuspešniji u sprovođenju ovih mera su sudovi u Vojvodini, posebno sud u Zrenjaninu. Sa druge strane, u Beogradu ima puno problema sa sprovođenjem mere volonterskog rada u lokalnoj zajednici, nema mesta predviđenih za ove maloletnike. Vaspitna mera redovnog pohađanja škole se uspešno sprovodi u praksi, a odnosi se na decu sedmog i osmog razreda osnovne, kao i na sve razrede srednje škole. Deca mlađa od 14 godina ne mogu krivično da odgovaraju, pa im sud ne može izreći ni vaspitne mere, ali postoje drugi mehanizmi koji se mogu primeniti od škole ili centara za socijalni rad.
Posebno treba unaprediti komunikaciju između sudova i centara za socijalni rad čiji angažman je od ključnog značaja za sprovođenje ovih mera. U „socijalnom” za svakog maloletnika zadužen je službenik, takozvani voditelj slučaja.
– Naše istraživanje pokazalo je da postoji problem u izveštavanju sudova o sprovođenju vaspitnih mera, često se dešava da se izveštaji, umesto redovno, dostavljaju tek po dodatnom zahtevu iz suda. Činjenica je da su zaposleni u centrima za socijalni rad preopterećeni i da nisu specijalizovani samo za rad sa maloletnicima. Još veći problem je kada se od „voditelja slučaja” očekuje da sprovede meru odvikavanja od alkohola i droge a podrška zdravstvenog sistema izostaje – kaže dr Stevanović.
Sudske vaspitne mere posebnih obaveza, kao i tužilački vaspitni nalozi, su se i u Srbiji pokazali kao dobro rešenje jer je, prema podacima pomenutog istraživanja, veoma mali broj povratnika.
------------------------------------------------------------
Snaga izvinjenja
Izvinjenje oštećenom, ma kako jednostavno zvučalo kao rešenje problema, u praksi se pokazalo kao efikasna vaspitna mera. Maloletnicima, kaže dr Ivana Stevanović, je u tom uzrastu veoma teško da prevale izvinjenje preko usana tako da je ono, po pravilu, iskreno.
-------------------------------------------------
Sport bi pomogao, ali...
Jedna od vaspitnih mera koje sud može izreći je i uključivanje u sportske aktivnosti, što bi trebalo da maloletnika „skloni sa ulice”. Međutim, ovo zakonsko rešenje praktično je ostalo samo na papiru, jer je sport u suštini dobrovoljna aktivnost, a zahtevaju se i određene fizičke predispozicije. Osim toga, ni vlasništvo nad klubovima nije regulisano. „Trebalo bi afirmisati amaterski sport, neprihvatljivo je da se sale po školama izdaju rekreativcima a da nisu pristupačne đacima. Klubovi koji bi želeli da podrže ove maloletnike mogli bi se stimulisati manjim poreskim dažbinama”, kaže dr Ivana Stevanović.
Milan Galović
objavljeno: 10.01.2013.
