Izvor: Politika, 21.Jan.2010, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U školu od devet do pola tri
Direktori gimnazija traže da se izmeni program star 20 godina, smanji broj učenika u odeljenju, uvedu izborni predmeti i jednosmenski rad
Sadašnji sedmaci koji se budu opredelili za nastavak školovanja u gimnazijama dočekaće reformisana srednja škola, a kako će to konkretno da izgleda, znaće se narednih meseci. Ono što je za sada poznato jeste to da će prvi razred biti opšti, a da će se gimnazijalci potom kroz sistem izbornih predmeta do četvrtog razreda usmeravati >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ka prirodnim, odnosno društvenim naukama.
Plan Ministarstva prosvete, prema rečima pomoćnika ministra za srednje obrazovanje Bogoljuba Lazarevića, jeste i da se poveća broj učenika u gimnazijama.
– U odnosu na druge evropske zemlje, trenutno u Srbiji u gimnazijama nemamo dovoljno mesta. Evropski standard je 40 odsto gimnazijalaca u srednjoškolskoj populaciji, u Sloveniji 30 odsto, a kod nas je 24–25 odsto. Zahvaljujući donacijama EU koje su dolazile od 2000. godine do danas, bili smo fokusirani na stručno obrazovanje, jer Evropa u stručnom obrazovanju traži standarde koji će važiti za sve. Tačno je da smo imali zapostavljeno gimnazijsko obrazovanje i zato ove škole moramo reformisati brže – objašnjava Lazarević.
Slična priča se upravo ovih dana odvija i u Hrvatskoj, a osnovni razlog za reformu tamošnjih gimnazija je činjenica da se, slično našim, nastavni planovi nisu menjali od devedesetih godina. Jedno istraživanje „Jutarnjeg lista” je pokazalo da su hrvatski đaci najopterećeniji u Evropi i da su se na prostoru bivše SFRJ već reformisale gimnazije i u Crnoj Gori i u Sloveniji.
„Kod nas đaci u prvom razredu gimnazije prirodno-matematičkog smera slušaju 15 predmeta, a u četvrtom 13”, sabira direktorka beogradske gimnazije „Sveti Sava” Ljiljana Đokić. Ona, međutim, smatra da nije problem u broju predmeta, već u načinu na koji su oni raspoređeni i – zastarelom programu.
– Gimnazije rade po programu iz 1991. godine. A ko je tada učio informatiku? Niko. Reforma mora da se sprovede, i to pod hitno, ne samo zbog zastarelog programa, već i zato što su nam odeljenja preobimna. Vi ne možete da radite u odeljenju u kojem sedi 30 učenika. Potrebno je raditi u manjim grupama i da se uvede jednosmenski rad. Gimnazija treba da bude priprema za fakultet i treba da bude teška, ali ona sada nije teška na pravi način. Nema kreativnosti učenika, samo napora da se savladaju ogromne lekcije – naglašava Ljiljana Đokić.
Dr Radivoje Stojković, predsednik Zajednice gimnazija Srbije, i njegov zamenik Ivan Ružičić slažu se da je neophodno umesto oštre podele na smerove napraviti manje čvrstu granicu i ponuditi đacima veću lepezu izbora.
– Stiže nam informatička generacija, prva generacija reformisane osnovne škole, i bilo je prirodno da im se omogući i reformisana srednja škola. Ako su u osnovnoj imali izborne predmete, logično je da takvu mogućnost imaju i u nastavku školovanja – kaže Stojković, inače direktor novosadske gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj”.
Na naše pitanje koliko su gimnazijalci opterećeni i da li bi trebalo neke predmete ukinuti, on odgovara da đaci imaju 30 časova plus veronauku i građansko vaspitanje i da tokom četiri godine školovanja slušaju 18 ili 19 predmeta.
– Svi predmeti su potrebni, ali je pitanje u kojoj meri i u kom odnosu – naglašava Stojković.
Ivan Ružičić, koji je prvi čovek Gimnazije u Čačku, smatra da deca jesu preopterećena, da su uvođeni novi predmeti kako je kome palo na pamet, a da paralelno nije rađeno na rasterećenju. Prema njegovom mišljenju, ipak ima prostora da se nastavni planovi i programi osavremene, da se uključe nova znanja, koja će biti praktična i korisna deci za budućnost.
On podseća da je Zajednica u junu 2005. godine osvojila dokument o predlogu promena u gimnazijama, koji su kreirali sami profesori, a koji je danas osnova za najavljenu reformu.
– Reformu moraju da kreiraju nastavnici, ali nam je potrebna i pomoć države. Neophodno je omogućiti jednosmenski rad u gimnazijama. Primera radi, učenici bi išli u školu od devet do pola tri, a posle bi imali vremena za dopunske aktivnosti. To sada nije moguće, jer imamo velike gimnazije, sa više od 1.000 učenika, a u Evropi je standard od 650 do 700 – kaže Ružičić.
Dr Voja Andrić, dekan Fakulteta za poslovnu ekonomiju u Valjevu Megatrend univerziteta i predsednik Zajednice gimnazija Srbije u dva mandata (1986. i 2004. godine), kaže da ga veoma raduje što je koncept kreiran pre pet godina naišao na odobravanje prosvetnih vlasti.
– Stroga podela na prirodni i društveni smer je zastarela i ne može više da se održi, jer su se pojavila neka nova interesovanja. Međutim, sama reforma neće mnogo značiti ukoliko se ne promeni i tehnologija obrazovanja, odnosno da se pređe sa bubanja na analizu, da nastavnici od učenika traže aktivno znanje, a ne da đaci ponavljaju kao papagaji – kaže Andrić, koji je i sam završio Valjevsku gimnaziju, u kojoj je kasnije bio i profesor i direktor.
Na naš komentar da je ipak činjenica da u gimnazijama ostaje slobodnih mesta nakon upisnog roka, sagovornik odgovara da „sve to zavisi od kvaliteta gimnazija, što jasno pokazuje primer njegove gimnazije ili prestižnih beogradskih poput Prve, Treće, ili Pete gimnazije”.
Sandra Gucijan
[objavljeno: 22/01/2010]
.jpg)
