Izvor: Blic, 28.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U selima leži milijarda evra zarade
Seoski turizam Srbiji može da donese milijarde evra. On bi za nas mogao da bude isto što i nafta za zemlje Bliskog istoka, ali ne može sve dok država ne obezbedi njegovu bolju promociju, bespovratna sredstva ili povoljne kredite za domaćine, razvoj seoske infrastrukture i dok se ne sprovede kategorizacija i standardizacija smeštaja, kaže za „Blic nedelje" Mladenka Đurović, turizmolog .
Seoski turizam u Srbiji začet je pre 50 godina, ali je u velikoj državi bio u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << senci primorskog.
- Sad ili nikad treba uključiti sve resurse u kvalitetnu promociju ovog vida turizma. Domaćinstva treba urediti, napraviti kvalitetne i interesantne turističke programe, a Srbija mora biti predstavljena kao idealna destinacija za odmor na selima, koji bi obuhvatao gomilu drugih sadržaja - naglašava Đurović.
Ona ističe da je u tom poslu najbitnija pomoć države.
- Država ljudima na selu koji žele da se bave ruralnim turizmom, treba pre svega da ponudi povoljne kredite. Pošto to ne radi, oni koji imaju dobre ideje, u nedostatku sredstava, ne mogu da ih sprovedu u delo. Kredite mogu da dobiju samo pravna lica, dok običan seljak mora sam da se snalazi za novac - objašnjava Đurovićeva.
Da je tako potvrđuje i Marija Luković iz Gostoljublja kod Mionice, koja se veće nekoliko godina bavi seoskim turizmom.
- Da nije bilo Ministarstva poljoprivrede i kredita od dva miliona dinara koje sam dobila, nikada ne bih mogla sama da stvorim ovo što danas imam. Jedino se oni brinu za nas male privrednike. Sa druge strane pokušavala sam nekoliko puta da konkurišem za kredite u Ministarstvu turizma, ali su me uvek odbijali jer su kriterijumi toliko strogi da nijedno fizičko lice ne može da ih ispuni - objašnjava Marija koja danas poseduje šest vajata, drvenih kućica sređenih u tradicionalnom stilu i čiji su kapaciteti popunjeni tokom cele godine.
Velike probleme seoskog turizma, prema rečima Miroslava Rađena, direktora Turističke organizacije Užica, predstavljaju i nedovoljno razvijena svest lokalnog stanovništva o zaštiti životne sredine i nepostojanje strožih kazni za one koji ugrožavaju životnu sredinu.
- U većini sela ne postoji turistička signalizacija. Problem je i objedinjavanje turističke ponude i osmišljavanju marketinških aktivnosti. Turistička organizacija Srbije je dosta uradila na formiranju baze podataka i promociji najboljih seoskih domaćinstava u Srbiji, ali ima još mnogo prostora za unapređenje ovih aktivnosti - navodi Rađen.
Interesantno je da su vrlo retke turističke agencije koje svojim klijentima nude seoske destinacije ili vojvođanske salaše.
- Savremeni turista želi svakodnevnu buku i zagađen vazduh da zameni mirom, tišinom, cvrkutom ptica, zdravom hranom. Morske obale su već sada prepune turista i one sve više podsećaju na gradsku sredinu. Pravi odmor moguć je jedino u čistoj seoskoj prirodi. Naš geografski položaj, reljef, klima, biljni i životinjski svet su ogroman potencijal za širenje seoskog turizma. Mi sve to imamo, a ne umemo da iskoristimo - naglašava Slavka Nedeljković iz Udruženja seoskih domaćina Srbije.
U Srbiji trenutno 120 sela ima kategorisan i registrovan smeštaj, dok je turistima na raspolaganju ukupno 3. 000 kreveta. Nedeljković, međutim, navodi da bi od oko 800. 000 seoskih domaćinstava njih više od 20 odsto moglo da se bavi seoskim turizmom samo kada bi bili motivisani.
- Neophodno je utvrditi mogućnosti razvoja svake sredine i onda bi tu lokalna samouprava trebalo da se aktivira, jer bi ovaj vid turizma bio i te kako koristan. Zaustavilo bi iseljavanje mladih iz sela, doprinelo povratku ljudi iz grada, naročito onih koji imaju zemljišne posede, povećala bi se zaposlenost i postigao bi se ravnomerniji razvoj države - objašnjava Nedeljkovićeva.
Petogodišnji krediti
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Srbije izdvojilo je za ovu godinu 300 miliona dinara za kreditiranje fizičkih lica, malih i srednjih preduzeća u oblasti turizma. Rok otplate je 60 meseci, po isteku odložnog roka koji traje 12 meseci. Kamatna stopa je jedan odsto na godišnjem nivou, a minimalni iznos sredstava je četiri miliona dinara. Za jedan projekat može se podneti samo jedan zahtev u toku budžetske godine.
Primer Slovenije
Seoski turizam je Sloveniji prethodne godine doneo oko 100 miliona evra, što i ne čudi jer je ova vrsta turizma u bivšoj jugo republici dovedena do savršenstva. Turista može u svakom turističkom infocentru da dobije katalog kuća i seoskih domaćinstava koji su u potpunosti kategorisani, do kojih vode uređeni putevi i potpuno razvijena infrastruktura. Pravilo je da ti turistički objekti u očuvanoj prirodi budu ocenjeni sa najmanje tri zvezdice.
Italijanska milijarda
Seoski turizam poslednjih godina doživljava pravi procvat u Italiji. Samo od njega 2007. u državni budžet se slilo 900 miliona evra, dok se ove godine očekuje bar deset odsto više, najviše zahvaljujući kreditima Evropske komisije koja je odobrila 77 milijardi evra za razvoj agroturizma. Preko osam milijardi evra uloženo je u sela, prvenstveno planinska, koja su bila skoro napuštena, gde nije bilo puteva, ni ostale infrastrukture.
.jpg)
