Izvor: RTS, 27.Jul.2019, 06:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U pripremi akreditacija studija srbistike

Na državnim fakultetima za drugi upisni rok ostalo je mesta i za budžetske i za samofinansirajuće studente. U septembru se upisuju oni koji su završili škole u inostranstvu, oni koji su završili već jedan fakultet pa žele da studiraju još jedan, oni za koje su namenjene afirmativne mere upisa.
Na Filološkom fakultetu, na primer, je ostalo slobodno 350 mesta. Od ove godine tu će se učiti hebrejski >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i bibliotekarstvo i informatika sa stranim jezicima.

Prof. Ljiljana Marković, dekan Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu kaže da im je Ministarstvo prosvete izašlo u susret i zbog uvođenja novih jeziika kao što su azerbejdžanski i hebrejski i nekih nekih drugih predmeta i studijskih profila, povećalo broj budžetski finansiranih mesta.
"Tako da imamo na jeziku, književnosti i kulturi još 12 budžetskih mesta preostalih za septembarski upisni rok i na tri studijska programa srpskih studija za koje smo mi matični u čitavom svetu, imamo preko 90 budžetskih mesta", kaže prof Marković.
Za razliku od naših akademaca, interesovanje studenata, pre svega, iz Kine za studije srpskog jezika je veliko. U pripremi je akreditacija studija srbistike kao strane filologije u trajanju od četiri godine.
"Tako da mi odgovaramo, to je isto paradoks na veliku međunarodnu tražnju za srbistikom i za studijama srpskog jezika u svim formama i na svim nivoima. Mi upravo radimo na akreditaciji naših nastavnih elemenata srpskog jezika i naše diplome kojom se provereva znanje srpskog jezika kao L2 kao stranog jezika", kaže Markovićeva.
Strukovni srpski jezik bio bi prava stvar na univerzitetu, smatraju filolozi, posebno onim studentima koji znaju da će im to biti korisno u njihovom daljem radu.
"Ne možete imati stručnjaka u bilo kojoj oblasti koji će se lepo izražavati i kvalitetno odgovarati potrebama pisanja izveštaja, referata, daljeg rada u bilo kojoj oblasti svojim šefovima ili međunarodnim konferencijama ukoliko ne vlada dobro svojim maternjim jezikom", istakla je Markovićeva.
Smatraju da je realno i neophodno da u društvenohumanističkim naukama studenti u nekoj formi i u nekom obimu, možda preko neke kraće nastave, preko nekog kraćeg sadržaja dobijaju potrebna znanja srpskog jezika u funkciji njihove struke.

Nastavak na RTS...