Izvor: RTS, 10.Jun.2019, 11:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U poslednjih 50 godina za 60 odsto opao prosečan broj spermatozoida
Na pregled jajnika žene najčešće idu tek kada imaju problem i započinju vantelesnu oplodnju. Veoma je bitno da se na vreme uoči problem sa neplodnošću, rekla je za RTS doktorka Božana Stepanov. Pokazalo se da su muškarci mnogo više podložni negativnim stvarima koje se dešavaju – na prvom mestu je zagađenje životne sredine, kaže prof. Slobodan Radulović.
U svetu devojke testiraju plodnost >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << još dok su studentkinje, jer od tih rezultata zavisi i koliko mogu da odlažu materinstvo.
Doktorka Božana Stepanov, specijalista ginekologije i akušerstva rekla je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da bi trebalo više akcenta staviti kada žene dolaze na redovne ginekološke preglede da se obrati pažnja ne samo na ispitivanje u smislu ranog otkrivanja raka grlića nego generalno zdravstvenog stanja žene, a tu spada i njeno reproduktivno zdravlje.
Prema njenim rečima, jako je bitno da se na vreme uoči problem sa neplodnošću.
"Zato smo u našoj bolnici pokrenuli akciju ispitivanja plodnosti kod mlađih žena između 25 i 35 godina, gde ne očekujemo neke veće probleme. Upravo se fokusiramo na razloge funkcije jajnika, jedan od razloga neplodnosti kod žena je prevremeno smanjivanje ovarijalne funkcije koja se ispoljava u nekim kasnijim godinama", kaže doktorka Stepanov.
Kako je sada trend odlaganja trudnoća i rađanja naročito prvog deteta sve veći u svetu, tako se i u Srbiji sve češće srećemo sa problemom steriliteta upravo tog uzroka – da nam se zdrave mlade devojke jave u kasnim godinama kada često ne možemo da im pomognemo zato što je njihova ovarijalna funkcija slaba, objašnjava doktorka.
Ovarijalna rezerva može da se proceni – to podrazumeva procenu, odnosno ispitivanje plodnosti maldih žena koje nemaju tegobe ili čak imaju neke tegobe. Možda imaju neka druga oboljenja koja utiču na funkciju jajnika kao što su autoimune bolesti, oboljenja štitne žlezde, možda devbojke koje su imale operacije jajnika, objašnjava doktorka Stepanov.
Naglašava da treba da se obrati pažnja na to da devojke čije su majke prevremeno ušle u menopauzu, pre 40. godine – da se one testiraju i ispituju svoju plodnost.
"Ako dokažemo da je ta plodnost smanjena za njihove godine da možemo da reagujemo da im pomognemo da izbegnemo upravo taj uzrok steriliteta u nekim kasnijim godinama a to je oslabljena funkcija jajnika", kaže Stepanov.
Tabu – neplodnost muškaraca
Snažan tabu je i neplodnost muškaraca, a ona je gotovo u istom procentu uzročnik steriliteta parova.
Profesor Slobodan Radulović, stručnjak za vantelesnu oplodnju, seća se da kada je njegov tim počinjao – od 10 parova u programu vantelesne oplodnnje, kod jednog ili dva para bio je problem od strane muškaraca, a sedam-osam od strane žene.
Kako kaže, danas je to skoro pola-pola.
To je period od 20-30 godina, evidentno je da to postaje jedan ogroman problem u čitavom svetu, kaže doktor.
Prema njegovim rečima, to je globalni problem o kome mora mnogo više da se razgovara i da se učini ne samo individualno već se treba edukovati kroz programe i na nivou čitave države.
Podatak koji je SZO objavila je da je u poslednjih 50 godina – za 60 odsto opao prosečan broj spermatozoida kod muškaraca sa tendencijom daljega opadanja, ukazuje Radulović.
"Mi imamo ne samo problem kvantiteta, već i problem opadanja kvaliteta. Znači vrlo je ozbiljan problem", istakao je Radulović.
Govoreći o uzrocima, to je, kaže, promena u životu u poslednjih 50 godina gde se pokazalo da su muškarci mnogo više podložni tim negativnim stvarima koje se dešavaju – na prvom mestu je zagađenje životne sredine.
Radulović je izneo podatak Svetske zdravstvene organizacije da je u poslednjih 50 godina više od 80.000 hemijskih novih sintetskih supstanci ušlo u našu okolinu, u vazduh, u vodu, u hranu, u ono što nas okružuje i sa čim dolazimo u kontakt.
Pokazalo se da su muškarci posebno osetljivi na to, kaže on. Stres je druga stvar, ističe profesor Radulović.
Treća stvar je način života koji se negativno promenio. "Sada je doba sedenja, sedeće doba, jako malo fizičkog kretanja, pogrešna ishrana. Kada sve to skupite, imate globalni problem na nivou sveta", zaključio je prof. dr Radulović.
.jpg)
