Izvor: Politika, 10.Jun.2010, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U oglednim školama ne eksperimentišu sa decom
Predavanja su interesantnija, đaci biraju predmete koje uče, imaju više praktične nastave, ne beže sa časova i postižu bolji uspeh
Ogledni smerovi u srednjim stručnim školama – poljoprivredni, prehrambeni i veterinarski tehničar, rukovalac-mehaničar poljoprivredne tehnike, mesar, pekar i prerađivač mleka – posle sedam godina proveravanja, testiranja i procenjivanja od septembra će biti prevedeni u redovan sistem obrazovanja. Tome su „kumovala” iskustva oglednih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << škola. One su od početka reforme dobile novu opremu, njihovi su predavači adekvatno obučeni, a uslovi za boravak i rad đaka znatno su unapređeni. A sve to s jednim ciljem: da maturanti posle sticanja diplome mogu da se zaposle bez dodatnog obučavanja.
– Analiza tržišta rada pokazuje da je za uvođenje u posao navršenog srednjoškolca bilo potrebno sedam do osam godina, dok se đaci iz oglednih odeljenja direktno uključuju, što je velika prednost novog načina rada. Veća motivisanost učenika, minimalno izostajanje sa nastave, bolji efekat rada zbog manjeg broja đaka u odeljenju, mogućnost biranja izbornih predmeta prema interesovanju, više časova praktične nastave, samo su neke od prednosti osavremenjenih programa. Učenici kažu da su predavanja mnogo interesantnija otkako su im dostupna savremena nastavna sredstva, zadovoljni su što im je pružena prilika da odaberu predmete koje će izučavati i što im rad u manjoj grupi omogućava da se iskažu – objasnila je Mirjana Ćirić, član Nacionalnog prosvetnog saveta i republički koordinator za profil veterinarski tehničar.
Nije teško pohvaliti se dobrim rezultatima, ali daleko od toga da ih je bilo lako postići. To će tek osetiti škole koje do sada nisu imale ogledne smerove.
– Pošto ovi obrazovni profili ulaze u sistem, naše kolege nisu svesne da će naići na velike probleme u samoj organizaciji škole i treba da im pomognemo da zaobiđu sve one puteve kojima smo mi lutali. Neće biti jednostavno, počev od podele učenika na grupe, preko izbornih predmeta, do mogućnosti da 30 odsto đaka izabere jedan predmet, a ostali neke druge. I „preklapanje” može biti problem. Ako se isti predmet uči u dva, tri obrazovna profila treba napraviti raspored sa spajanjem grupa. Sa time se nisu susretale škole u kojima nije bilo oglednih odeljenja i ne znaju šta ih tačno očekuje od septembra. Zato ćemo se od 15. avgusta družiti na sastancima kako bismo pomogli jedni drugima – kaže Svetlana Mladenović, predsednik Zajednice poljoprivrednih škola.
U reformu se i krenulo da iz škola ne bi izlazili đaci odlično potkovani teorijskim znanjem koje nisu u stanju da praktično primene. Sam početak, uvođenje novih programa ne može da zaboravi Ljubica Pribić-Jovičić, direktorka Poljoprivredne škole u Somboru.
– Usred leta, od 6. do 12. jula 2002. godine 24 profesora iz Kraljeva, Beograda, Zrenjanina, Šapca, Požarevca, Svilajnca, Pirota, Rume i Sombora započela su ovu veliku reformu koja sada ulazi u obrazovni sistem. Kada je trebalo da reformisani profili uđu u konkurs malo škola htelo je da ih uvrsti. Bio je razumljiv strah od novog. Pojedini nastavnici su se bojali da ne ostanu bez posla, jer su neki predmeti za učenike oglednih odeljenja postali izborni. Morali smo da otklonimo bojazan roditelja da „ogled” ne znači eksperimentisanje sa decom – priča direktorka.
U školama koje su imale i klasično i ogledno odeljenje istog smera već nakon prve generacije primećeno je da đaci koji su učili po novom sistemu postižu bolji uspeh i zapaženije rezultate na takmičenjima, kao i da manje izostaju sa nastave.
– Saradnja sa socijalnim partnerima, ipak, nije zadovoljavajuća. Firme koje su privatizovane uglavnom se drže evropskih propisa pa maloletnici, to jest srednjoškolci, ne mogu kod njih da rade. Učenicima u prvom razredu trebalo bi davati najjednostavnije poslove i tek u četvrtom komplikovanije. Mnogi poslodavci iznose kritike da đaci nemaju dovoljno prakse i da kada izađu iz srednjoškolskih klupa nisu spremni za zaposlenje. Ali, kada ih treba primiti na praksu uslovi nisu najpovoljniji, počev od onih banalnih – da se deca presvlače na najgorem mestu, uz zamerke i pridike poput „Skloni se, nemoj samo da smetaš”. Onda i ne čudi što se deci odmah smrkne proizvodnja. Praktična nastava se trenutno za naše đake svodi na posete i posmatranje proizvodnih pogona s neke galerije – pojasnila je Ljubica Pribić-Jovičić.
--------------------------------------------------------
Neizvestan fond časova i plata profesora
Uvođenje novih obrazovnih profila podrazumeva nove nastavne planove i programe. Problem je što škole do 15. avgusta školskim upravama treba da dostave svojevrsnu listu potrebnih profesora. Zbog racionalizacije ne otvaraju se nova radna mesta u prosveti. Ako predavača nema dovoljno, onda načelnici školskih uprava daju odobrenje da se raspiše konkurs.
– Postoji nekoliko nedoumica u vezi sa sedam profila koji ulaze u redovnu nastavu. Prvo, to nisu više odeljenja sa 20 nego sa 24 učenika. Drugo, treba da se ispoštuje zakonska regulativa da u srednjim stručnim školama bude zastupljeno 40 odsto opštih predmeta, 55 odsto stručnih i pet izbornih predmeta. To mora da se koriguje za svaki ogledni profil gde je ova struktura bila narušena. Što je manje časova, to će profesori imati manju normu, time i manju platu. Zar treba da pošaljemo kolege na odmor i da ih ostavimo u neizvesnosti? Može se dogoditi da profesor koji je imao fond časova sto odsto u sledećoj školskoj godini prima 60 ili 80 odsto od plate, proporcionalno nepunoj normi časova, pa barem da prosvetni radnici znaju šta ih čeka – primetila je Ljubica Pribić-Jovičić, direktorka Poljoprivredne škole u Somboru.
Milenija Simić-Miladinović
objavljeno: 11.06.2010.
.jpg)
