Izvor: Politika, 26.Mar.2012, 23:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U odeljenju 22 đaka

Vannastavni programi biće deo radnog vremena nastavnika, a učenici će imati nedeljno najviše 25 časova obavezne nastave

Povećanje obuhvata dece predškolskog uzrasta i potpuni obuhvat dece osnovnim obrazovanjem, obezbeđen prevoz za decu iz udaljenih mesta i siromašnih porodica, 22 do 25 učenika u odeljenju, boravak u školi od osam do 16 časova, raznovrsni vannastavni programi uračunavaju se u radno vreme nastavnika i u radno opterećenje učenika i finansiraju se na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << osnovu programa rada škole, novi načini ocenjivanja, kućne posete porodicama učenika, više gimnazijalaca i umetničkih škola, program karijernog vođenja i savetovanja učenika uzrasta od 15 do 18 godina, uvođenje majstorskog obrazovanja – samo su neke od novina koje predviđa „Strategija razvoja obrazovanja Srbije 2011–2020”.

Dragana Koruga, koordinator radne grupe za „Rani razvoj i predškolsko obrazovanje”, kaže da je tom strategijom predviđena optimizacija mreže predškolskih ustanova (koja mora biti u skladu sa mrežom osnovnih škola), kao i obaveza lokalnih zajednica i samouprava da razmotre sve mogućnosti korišćenja postojećih kapaciteta, sa preuređivanjem i promenom namene objekata koji se ne koriste. „Dakle, prvo da se na najbolji način iskoristi sve što imamo, pa onda da se gradi i dodaje”, ističe Koruga.

Na pitanje da pojasni šta se podrazumeva pod porodičnim jaslicama i putujućim obdaništima i putujući vaspitačima, ona objašnjava da su mnogi od ovih oblika i ranije postojali i bili su dobri.

– Treba ih oživeti, inovirati i standardizovati kako bi se obezbedila ujednačenost kvaliteta. Svaka zajednica će osmišljavati svoje modalitete. U strategiji su navedeni neki za koje se zna i koji već postoje, ali to ne isključuje razvoj novih. Posebno je važno povezivanje svih postojećih i novih oblika rada i programa i usluga sa potrebama dece i porodica, kao i povezivanje sa kulturnom ponudom i sadržajima namenjenim deci, sa nevladinim organizacijama i internacionalnim programima koji su se pokazali kvalitetnim – kaže Koruga.

Dr Ana Pešikan, koordinator radnih grupa za osnovno i za opšte, srednje i umetničko obrazovanje, kaže da su dva ključna izazova u osnovnoj školi to što ne završavaju sva deca osnovnu školu i što je nizak kvalitet znanja koje učenici stiču.

– Ključna mera je podizanje kvaliteta rada nastavnika preko njihove bolje selekcije, inicijalnog obrazovanja i sistema usavršavanja i profesionalizacije uloge nastavnika i uvođenje standarda kvaliteta – objašnjava sagovornica.

Ona kaže i da je veliki pritisak različitih sadržaja da postanu obavezni školski predmeti. Učenici su preopterećeni, radi se „široko i plitko”, pa je nužno prekomponovanje rada u školi: da se smanji opterećenje a podigne kvalitet. Neophodna je revizija vaspitno-obrazovnih programa da bi se obezbedila njihova savremenost, usklađenost i životna i socijalna relevantnost i smanjenje opterećenja učenika obaveznom nastavom (ne sme preći 25 časova nedeljno, u mlađim razredima ne više od 20 časova nedeljno).

U planu je, po rečima dr Pešikan, i razvijanje mehanizama podrške inkluzivnom pristupu u školama – dodatno obrazovanje nastavnika i kroz usavršavanje i u programima nastavničkih fakulteta, pravljenje registra dece s teškoćama i smetnjama u razvoju, saradnja ministarstava obrazovanja, zdravlja, socijalnih pitanja i državne uprave i lokalne samouprave na praćenju i unapređivanju primene inkluzije i na širokom informisanju javnosti o inkluziji, dobijanje sistematske pomoći od stručnog kadra koji je organizovan u centre pomoći i mobilne timove.

Na pitanje šta se još ključno menja u srednjem obrazovanju navedenom strategijom, dr Pešikan kaže da je činjenica da dugo traje proces zanemarivanja gimnazija – nije se ulagalo decenijama u njih, dugo je razaran njihov kvalitet i trenutni mali obuhvat je rezultat tog negativnog procesa. Zato će gimnazije imati prioritet u narednom periodu, odnosno znatno povećanje obuhvata učenika gimnazijama, ka polovini populacije učenika koji idu u četvorogodišnje srednje škole.

Upitana kako će se svi ovi ciljevi iz Strategije postići, s obzirom na to da je poznato da nema para, ona odgovara da je to pitanje za buduću vladu.

– Kakav god mi ekonomski razvoj predvideli za „Srbiju 2020+” osnovno pitanje je ko će taj razvoj da ponese ako nam generacije budu slabo obrazovane, ako njihove diplome budu samo papiri iza kojih ne stoji pravo i potrebno znanje i kompetencije. Ako Srbija hoće da uradi nešto sa svojim razvojem, to ne može bez adekvatno obrazovanog kadra. Pored toga, jedno je povećanje izdvajanja za obrazovanje, a drugo, još važnije, da to nije linearno izdvajanje za sve podsisteme, nego prema prioritetima koje upravo razmatra ova strategija – kaže dr Ana Pešikan i dodaje da se nada da će izbori, promene koje slede i strategija biti impuls da se otvori ozbiljna rasprava na najvišem nivou o funkciji obrazovanja u Srbiji u 21. veku.

Sandra Gucijan

Sutra: Neuspešni nastavnici gube posao

objavljeno: 27.03.2012

Nastavak na Politika...