Izvor: Glas javnosti, 30.Maj.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U nesvest zbog - gubitka vode
BEOGRAD - Tropski dani su podstakli lekare i meteorologe da građane posavetuju da, osim poznavanja svog zdravstvenog stanja, prate i vremensku prognozu kako bi izbegli štetni uticaj naglih vremenskih promena. Klimatske oscilacije, inače, pokreću složene fiziološke reakcije u telu, koje se nazivaju meteorološki stres. Na metabolizam, odnosno na funkciju nervnog sistema, krvotok i telesnu temperaturu mogu uticati temperatura, vlaga, pritisak vazduha, oblaci, omorina, vidljivost...
>> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti <<
U Republičkom hidrometeorološkom zavodu svakodnevno se vodi evidencija vremenskih faza, koje govore koji pacijenti su u kojim vremenskim uslovima ugroženi. Na osnovu tih podataka, stručnjaci RHMZ-a obaveštavaju kog dana će određeni pacijenti biti ugroženi.
Osobe sa različitim problemima drugačije doživljavaju vrućinu, ali su, po pravilu, najviše ugroženi srčani bolesnici. Zbog širenja krvnih sudova i pojačanog znojenja, ljudi sa hipertenzijom, koji uzimaju lekove za regulaciju pritiska i diuretike, trebalo bi da smanje doze medikamenata, jer zbog toplote gube više vode i soli nego što je uobičajeno.
Hronični bolesnici i starije osobe u toku ovih vrelih dana moraju biti posebno obazrivi, ali visoka temperatura vazduha može biti veoma opasna i za zdrave osobe. Naime, zbog toplote šire se krvi sudovi, pada pritisak i ubrzava se puls, zbog čega se dešava da i mlade osobe bez ikakvih zdravstvenih problema osećaju slabost, koja se često završava i gubitkom svesti.
Zablude o mokrim majicama
Profesorka LJiljana Medenica skreće pažnju na to da su zaštitna funkcija kože kao i sposobnost da se ispolje efekti zaštitnog mehanizama protiv UV radijacije u dečjem uzrastu još nerazvijene. To je čini posebno osetljivom prema UV zracima tokom izlaganja suncu.
- Neretko, tokom letovanja deca golišava i nezaštićena provode sate na plaži, igrajući se u pesku, pored vode ili u plićaku. Da bi ih „zaštitili“ od sunca, roditelji im oblače mokre bele majice za koje veruju da „odbijaju“ sunčeve zrake i štite od opekotina. To je zabluda, treba imati na umu da izvesne bele tkanine kada se ovlaže propuštaju do kože mnogo veću količinu UV zraka - upozorava doktorka.
Ne vozite po vruĆini!
AMS savetuje vozačima da ne voze u periodu kada su najviše temperature u toku dana i da pre kretanja na put pripreme, odnosno prekontrolišu vozilo. Apeluje se na sve učesnike u saobraćaju da budu znatno pažljiviji i da poštuju saobraćajne propise.
HlaĐenje na struju
Ventilatori mogu olakšati podnošenje visokih temperatura, međutim, ako ona prelazi 30 stepeni, taj rashladni uređaj nije mnogo delotvoran. Klima-uređaj je, naravno, mnogo efikasniji, ali se mora voditi računa da se ne napravi prevelika razlika između spoljne i sobne temperature. Ona ne bi smela da pređe osam stepeni.
Simptomi udara su jaka glavobolja, mučnina, vrtoglavica, ubrzan puls, izuzetno visoka temperatura i gubitak svesti.
Poslednjih godina se, osim o ekstremno visokim temperaturama, sve češće govori i o štetnom uticaju sunčevih zraka na kožu. Profesor doktor LJiljana Medenica, načelnik Instituta za dermatologiju, za Glas kaže:
- Sunce je prijatelj koga ne treba često posećivati ako ne želimo da se suočimo sa katastrofalnim posledicama po naše zdravlje i ne bismo se smeli izlagati duže od 15 minuta. Ona skreće pažnju na porast broja obolelih od raka kože, što je direktna posledica preteranom izlaganju toplim zracima.
Doktorka poručuje da boravak na suncu treba izbegavati između 11 i 16 časova. Iako zvuči malo neobično, zarad očuvanja zdravlja kože tokom letnjih meseci ona preporučuje nošenje majica dugih rukava i odeće od gusto tkanih materijala. Zaštitne kreme sa visokim faktorom treba nanositi svakodnevno i do 15 do 30 minuta pre izlaska iz kuće na sve regije tela koje su izložene UV radijaciji.
