Izvor: Blic, 25.Avg.2010, 01:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U mantiji na let paraglajderom
Požarevac - Milan Dišić (46), sveštenik na službi u crkvi Svetih vračeva Damjana i Kozme u selu Bubušinac kod Požarevca, zadužbini imućne porodice Lazara i Lenke Karamarković iz Beograda, jedini je sveštenik u Braničevskom kraju koji nedeljom i praznikom, posle službe u crkvi, hita u brdovite predele da se paraglajderom otisne u plavetnilo neba.
Njegovi drugovi iz paraglajding kluba „Beli orlovi" u Požarevcu kažu da ponekad nema vremena da se presvuče i direktno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sa crkvene službe, u mantiji, dolazi da poleti.
Milan priča da leti već tri godine, ali da njegova ljubav prema letenju datira iz najranije mladosti, kada je u Smederevu, gde je rođen, posmatrao avione i padobrance tamošnjeg aerokluba.
- Naša kuća u Smederevu bila je u blizini aerodroma i svakodnevno sam gledao avione i padobrance i maštao da jednog dana kada odrastem počnem i ja da letim. Međutim, moj otac, inače sveštenik, to nije dozvoljavao jer su se iz našeg placa videle i razne tragedije koje su se događale padobrancima. Govorio mi je da sam se rodio zdrav i prav i da ne dolazi u obzir da letim i da posle neke nesreće postanem bogalj ili ne daj Bože još nešto gore. Sreća mi se nasmešila kada sam došao na službu u Bubušinac gde sam sreo Dragana Blagojevića iz sela Bradarac koji redovno dolazi u crkvu i koji je leteo paraglajderom i on mi je pomogao da ostvarim dečačke snove u poznim godinama - priča sveštenik Milan.
Za paraglajderiste kažu da su veoma odgovorni i osećajni ljudi jer se bave ekstremnim sportom i da su uvek spremni da pomognu. Oni svoja znanja i iskustva rado prenose na mlađe kolege jer je to sport koji stalno donosi novine i uči se celog života. Milan, koji leti tek tri godine, kaže da je osećaj kada se čovek vine u visine prelep i da se rečima teško može opisati.
- Sa te visine čovek može da vidi kolika je premudrost Božja i oseti svu lepotu na zemlji koju nam je Bog darovao i da uživa u njoj. Sva ta lepota čini nas zadovoljnim i srećnim, jer džaba sve bogatstvo ovog sveta ako čovek nema sreće u duši, u dubini sebe. Kad letim, osećam se mnogo lepo, kao ptica i težim ka nekoj visini, da se što duže održim u vazduhu. Do sada sam uspevao da u tom beskraju ostanem tridesetak minuta, što je za moje godine zadovoljavajuće - smatra Milan.
Do sada, on je leteo nad mnogim predelima u Braničevskom kraju. Najviše u Zatonju kod Srebrnog jezera, na Kipu kod Bradarca, u Aljudovu, Krilašu u opštini Petrovac na Mlavi, a bio je i u Vršcu. Ljubav prema letenju preneo je i na svoju decu, sina i ćerku, ali i brojne vernike.
Na Krilašu dok se paraglajderisti pripremaju za poletanje sa svih strana čuju se pozivi svešteniku Milanu: „Brate, oče, pope, Milane". Danijel Kulišić iz Kragujevca, koji je minulog vikenda popa prvi put upoznao, kaže da je dobar lik, ali da nije čudno što pop leti jer među paraglajderistima ima raznih zanimanja i dodaje da je u ovom sportu važno da imaš petlju, da si hrabar, a sve ostalo se nauči.
Na poletnoj stazi u Ćovdinu kod Petrovca na Mlavi srećemo Aleksandra Franzolija, taksistu iz Trsta. Priča da je za Krilaš saznao preko interneta i da je odlučio da ga u vreme odmora poseti, a posle da odmor nastavi na Hrvatskom primorju. Prvi put sreće i sveštenika Milana i dok posle leta ispija čašu hladnog piva, priča da je pop vrlo dobar čovek, da je među paraglajderistima stekao drugare i da je odlučio da u Srbiji provede čitav odmor.
Voli avanturu
Miroslav Lazić iz Bubušinca ističe da ga je Milan „inficirao" paraglajdingom i sada zajedno sa njim leti rekreativno.
- Milan je dobar, ali rizičan letač jer od prevelike ljubavi prema tom sportu on hoće da se vine u vazduh i kad ne treba, kada je na primer jak vetar - priča Miroslav, a Filip Filipović iz Kragujevca dodaje da je sveštenika sreo na poletnoj stazi Krilaš u Ćovdinu kod Petrovca na Mlavi i da se uverio da je dobar čovek i odličan paraglajderista.
