Izvor: Press, 04.Jul.2010, 23:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U lekovima godišnje 700 miliona evra!
Promet farmaceutske industrije u Srbiji prošle godine je bio 70 milijardi dinara, uvozni lekovi zauzeli više od polovine domaćeg tržišta
Farmaceutska industrija u Srbiji prošle godine napravila je promet od čak 70 milijardi dinara (oko 700 miliona evra), pokazuju podaci Ministarstva zdravlja. Samo iz kase Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje na lekove godišnje „ode" skoro 45 milijardi dinara, a koliko je naše tržište unosno >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << pokazuje činjenica da uvoz konstantno raste, dok je učešće domaćih proizvođača smanjeno na 43,5 odsto.
Srpske zdravstvene ustanove prošle godine su propisale 55 miliona recepata, za 80 miliona kutija. To je RZZO koštalo 26 milijardi dinara.
Najveća zarada na bolestima srca
- Na to treba dodati i 14 milijardi za lekove koje dajemo zdravstvenim ustanovama i 2,5 milijardi za citostatike. To je potrošnja RZZO na lekove, koja iznosi 60 evra ili oko 10 kutija godišnje po stanovniku - precizirao je zamenik direktora RZZO Vladan Ignjatović.
Najveću potrošnju za RZZO, a sa druge strane zaradu za farmaceute, predstavljaju lekovi za kardiovaskularne bolesnike. Posle njih, najtraženiji su lekovi za poremećaje metabolizma (insulin), a zatim za lečenje nervnog sistema.
- Na lekove za kardiovaskularni sistem, iz kase RZZO godišnje se potroši 12 milijardi dinara. Lekovi za lečenje poremećaja metabolizma, od kojih se najviše troši na insulin, koštaju nas 4,4 milijarde, a oni za lečenje nervnog sistema četiri milijarde dinara - naveo je Ignjatović.
Predsednik Skupštine Udruženja privatnih apotekara Srbije Dragutin Rajevac dodaje da farmaceuti u principu najviše zarađuju na novim lekovima, za koje se ne zna realna cena u Evropi.
- Kada registruje novi lek, proizvođač mu daje najveću cenu. Starim lekovima koji se koriste godinama pada cena zbog tržišta na kojem isti lek ima više proizvođača - kaže Rajevac.
On priznaje da farmaceutska industrija predstavlja zaista unosan posao.
- Naše fabrike imaju tek poneki svoj proizvod. Jedini ozbiljni proizvođači, a to podrazumeva naučno-istraživački rad koji košta, u ovoj zemlji su „Galenika" i „Hemofarm". Manje fabrike, s druge strane, uvoze lekove sa različitih tržišta u buradima i samo ih prepakuju, eventualno malo dorade. To su uglavnom polufabrikati ili fabrikati. Ali, na taj način se zapravo i zarađuje jer nema ulaganja u naučno-istraživački rad - objašnjava Rajevac.
Skupo istraživanje
Kako saznajemo, da bi jedna kompanija napravila originalan lek, mora da uloži milijardu evra u istraživanje. Posle toga, ona stavlja patent zaštitu od 10 godina, tako da niko ne sme da pravi taj lek. Kada zaštita istekne, drugi proizvođači „skinu" tehnologiju i sa 100.000 evra ulaganja naprave isti lek.
Predsednik Grupacije domaćih proizvođača lekova pri PKS Dragomir Marisavljević navodi da u Srbiji najveći promet ostvaruju „Hemofarm" i „Galenika".
- Zatim „Pfizer", „Zdravlje-Aktavis", „Roš„, a za njima „Sanofi", „Novartis", „Novonordisk" i „Glakso". Najveće veledrogerije su „Velefarm", „Jugohemija", „Feniks", „Farmalogist", „Vetfarm" i „Unihemkom". Farmaceutska industrija je unosan posao sa solidnom profitnom stopom. Da nije, ne bi se toliko kompanija njom bavilo. Sa druge strane, to je i posao visokog poslovnog rizika. Jer, bukvalno preko noći ove kompanije propadaju ili ih preuzimaju neke veće. Svake godine se desi na desetine kupovina ili udruživanja kompanija - rekao je Marisavljević.
On kaže da je učešće domaćih lekova na našem tržištu opalo jer se tržište liberalizovalo, ali i zato što nema podsticajnih mera države. Takođe, razlog tome je i kurs, u zavisnosti od uvoza sirovina i poreske politike koja je u korist uvoznika.
