Izvor: Glas javnosti, 15.Jun.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U korpi 78.000 dinara
BEOGRAD - Prosečnoj četvoročlanoj porodici sa dva izdržavana člana, u kojoj dvoje radi i prima prosečnu srpsku platu od po 32.571 dinara (ukupno 65.142), za mesec dana više nego skromnog života, potrebno je oko 78.000 dinara! Samo za kupovinu 60 vekni belog hleba, 60 jaja, po 30 litara slatkog mleka i jogurta mesečno treba skoro 7.000 dinara.
Onima koji žive u iznajmljenom stanu dodatni trošak je svakako i plaćanje kirije. Iznajmljivanje skromnog stana van centra Beograda je, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << primera radi, oko 250 evra mesečno.
Prosečna neto zarada u Srbiji u aprilu ove godine od 32.571 dinara je realno za 6,2 odsto viša nego u martu, a nominalno za 7,3 odsto. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u aprilu 2009. godine realno je bila veća za 3,8 odsto, a nominalno za 12,3 odsto nego u istom mesecu prošle godine.
Milić Marković, predsednik UO Nacionalne organizacije potrošača Srbije, u izjavi za Glas kaže da zvanični podaci koji govore o tome da prosečna potrošačka korpa košta oko 35.000 dinara mesečno ne odgovaraju stvarnosti.
- O kojoj korpi se radi, iz kojih gradova su uzete cene, iz kojih objekata, pitanja je mnogo... Korpa treba da bude jedinstvena za sve krajeve Srbije. Ovaj iznos od oko 35.000 dinara nema veze sa realnom prosečnom potrošačkom korpom koja je dvostruko skuplja. Za mene je pijaca pravi barometar kada govorimo o poskupljenjima. Nacionalna organizacija potrošača je bila protiv nedavnog poskupljenja naftnih derivata, jer je činjenica da će se nove cene goriva odraziti na cene svega ostalog. Realnost je da građani koji žive u pograničnim krajevima sve masovnije po naftne derivate, hemijsku robu i hranu odlaze u Republiku Srpsku, gde je sve jeftinije maltene 50 odsto u odnosu na cene u Srbiji - istakao je Marković.
U Srbiji šezdeset procenata građana prima platu do visine prosečne zarade u Srbiji. Kod nas su izdaci za hranu visoki. Od ukupnih izdataka, 40 odsto je za hranu, 23 odsto za plaćanje komunalija, dok između 12-13 odsto ode na druge usluge. Za kupovinu svega ostalog, odeće, obuće, bele tehnike, nameštaja, knjiga, opravku pokvarenih aparata i drugo preostaje 24-25 odsto.
- Prosečna neto zarada u Srbiji nije dovoljna za skromnu, prosečnu potrošačku korpu za koju, prema našim podacima, prosečna četvoročlana porodica treba mesečno da izdvoji između između 55.000 i 60.000 dinara. Pojašnjenja radi, iznos korpe nije isti u gradskoj i seoskoj sredini. Onaj ko živi u selu može da posadi povrće, voće... Realnost je da su osnovne životne namirnice misaona imenica za mnoge građane. Nelogično je da i zaposleni u Srbiji postaju ugrožena lica - kaže za Glas Ranka Savić, predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS).
PAD TRAŽNJE
Ekonomska kriza uslovila je i pad tražnje u trgovini na malo tako da je, na primer, u februaru 2009. godine u odnosu na februar prošle godine promet smanjen za 9,5 odsto u tekućim cenama, dok je u stalnim cenama evidentiran pad od 16 odsto. Milena Radulović iz TP „Jabuka“, u čijim objektima rade SOS radnje za siromašne, kaže za Glas da su gužve velike.
- Kupuje se hleb za 23 dinara, mleko (37), piletina (189), jaja (9,60 din/kom), supa u kesici (14.90) i drugo - rekla je Radulovićeva.
PROSEK U BEOGRADU
Prosečna neto zarada u Beogradu u aprilu ove godine je bila 40.604 dinara, a najveće zarade imali su zaposleni u turističkim agencijama. U odnosu na isti mesec prošle godine, zarade su nominalno porasle za 13 odsto.
TROŠKOVI ZA STAN
Za prosečan dvosoban stan od oko 60 kvadrata sa parnim grejanjem, telefonom, liftom i zajedničkim prostorijama u soliteru sagrađenom pre tri decenije na teritoriji Beograda prosečna četvoročlana porodica mesečno preko uplatnica „Infostana“ treba da izdvoji oko 6.500 dinara. Ovim „komunalnim“ troškovima treba dodati i plaćanje računa za struju, telefon, TV...
Srbija je, prema kazivanju Savićeve, jedna od retkih zemalja u regionu koja još nema socijalne karte za porodicu.
- Takve karte, primera radi, imaju Slovenija i Hrvatska. ASNS je do sada za svoje članove izdala više od 50.000 kartica za kupovinu u SOS radnjama, koje smo otvorili u saradnji sa TP „Jabuka“. Upravo je izdavanje ovih kartica pokazalo dubinu materijalne krize u kojoj smo se našli, da je sve teže od plate prehraniti se, plaćati kiriju, komunalije, obući se, školovati decu, ljudi se odriču mnogo toga - ističe sagovornica Glasa.
- Sada imamo situaciju da ljudi sve češće ostaju bez posla. Biće još otpuštanja jer do kraja ove godine treba da se privatizuje još oko 1.000 državnih preduzeća. Procenjuje se da će tom prilikom bez posla ostati oko 70.000 radnika. Ne treba zaboraviti da danas sve češće imamo situacije u kojima je izdržavanje porodice sa jednim ili tri deteta palo na pleća samo jednog zaposlenog u porodici, dok je ranijih godina situacija bila drugačija, tada su u porodici bila zaposlena dva člana. Realnost je i da veliki broj radnika u Srbiji prima minimalac od 15.148 dinara ili, pak, platu manju od 20.000 dinara - kaže Savićeva.
Da čak i oni koji mesečno u kući imaju „malo“ više od prosečne srpske plate i vlastiti krov nad glavom moraju da vode računa o svakom dinaru, pokazuje primer jedne nezaposlene Beograđanke:
- Najveći deo zarade mog supruga, koja je oko 60.000 dinara, ode na hranu i plaćanje komunalija. U bioskope i restorane ne idemo, odeću i sitne potrepštine za kuću kupujem uglavnom u jeftinim kineskim radnjama. Srećom, imamo manji, sopstveni stan sa parnim grejanjem. Iako često mesim peciva i u ostavi uvek imam pasulj, brašno, ulje, krompir, a u zamrzivaču povrće i po neko pile, obrni-okreni, opet svakodnevno potrošim između 500-700 dinara - kaže ova sugrađanka.
Ona objašnjava da njena petočlana porodica dnevno pojede dva-tri hleba, popije dva litra mleka, litar jogurta, redovno kupuju novine, najjeftinije cigarete, deci koja idu u osnovnu školu ponekad daju novac za sladoled, sok...
- Pomažu nam muževljevi i moji roditelji, oni uglavnom deci kupuju knjige i školski pribor, slatkiše, voće, nedavno su nam kupili novi štednjak na struju. Jednom mesečno kupujem u megamarketu jer je tamo sve jeftinije. Na letovanje i zimovanje ne idemo već desetak godina - rekla je naša sagovornica.
Istraživanje koje su sproveli studenti Visoke poslovne škole o navikama u kupovini i ponašanju potrošača u Valjevu pokazalo je da tri četvrtine Valjevaca smatra da nije u stanju da svojim zaradama podmiri osnovnu potrošačku korpu.
