Izvor: Danas, 10.Avg.2014, 21:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U ime naroda
Srpski sudovi još uvek godinama i decenijama donose presude "U ime naroda". Nažalost, sledeći svoju revolucionarnu prošlost, sudije se u svojoj pravnoj praksi kriju iza autoriteta (suverene vlasti naroda), jer ničim neposredno ovlašćeni od naroda donose "u ime naroda", umesto da se sa punim ovlašćenjima kriju iza autoriteta znanja i profesionalne etike!
Pravosuđe se u mnogim konkretnim pravnim slučajevima oglušilo o suverenu volju naroda u korist raznih parcijalnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << društvenih interesa i grupa (setimo se diktature proleterijata!) i delilo pravdu ne ceneći slobodu kao najvišu vrednost koju treba čuvati. Pravosuđe je gubilo slobodu da radi odbrane klasnih i drugih sektaških interesa raznih kolektiviteta u društvu, ponajviše u korist države, odnosno njene birokratije, a sve pod plaštom celine naroda. Tako je i navedena preambula u presudama neosnovano stavljena iz čiste obesti i besposlenosti birokratije.
I uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca!?
Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu izdavati obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Nažalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Uvek su spremni da za sitnu paru, ili dodvoravanje nekom važnom čoveku iz partija na vlasti, poštenom građaninu otmu stan, imovinu, decu, proglase ga ludim, oduzmu mu poslovnu sposobnost, ili ga drže mesecima i godinama u pritvoru, sve dok ga potpuno ne slome i učine nesposobnim za život. Nova vlast nastoji da pravosuđe pročisti sa zahtevima iz Brisela da se pravosuđe mora dubinski očistiti od korupcije, nepotizma, nestručnosti i politikanstva. Za tužioce i delioce pravde, čast izuzecima, birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi.
Prozivka ili apelacija na koju se predsednik sudskog veća, članovi sudskog veća i sam sud pozivaju prilikom donošenja presude glasi "u ime naroda", sudija i sud se pozivaju na legitimitet profesionalne i stručne odluke koja se pokriva legitimitetom narodne volje. To je apelacija na narod, a svoj koren ima u presudama sudova iz doba Francuske građanske revolucije (1789. godine i kasnije), kada su sudije svoje presude, kojima su najčešće giljotinirani protivnici novog režima, pokrivane izgovorom da se donose u ime naroda. Već sa francuskim Konventskim ustavom iz 1793. godine dolazi do takozvane fuzije ili spajanja tri vlasti. Konvent ili skupština uvodi diktaturu ili jemstvo vlasti, ukida se vlada (kao odvojeno telo izvršne vlasti).
Kod nas se na apelaciju naroda pozivalo i pre Drugog svetskog rata, ali ona dobija na težini tek nakon revolucionarnih promena kojima se učvrstio režim Josipa Broza Tita. Sudovi su stavljeni direktno pod nadzor revolucionarnih skupštinskih tela, lokalni sudovi su donosili presude u ime naroda. Skupštinski sistem jedinstva revolucionarnih vlasti, kao izraz narodne volje, iskazao je tendenciju da se meša u rad pravosuđa i da politički odlučuje.
Danas je uobičajeno da se prilikom izricanja presude vrši apelacija - u ime naroda, čime se iskazuje neprekinuti lanac legitimiteta sudske odluke koja izrazom imperiuma vlasti prerasta u sudsku presudu. Tumačenje je da sudija presudu donosi u ime naroda, a ne u svoje lično ime, te nema ni lične odgovornosti sudije u ovom slučaju. Običan, narodni čovek se pita - Ko to može u ime njega da donese odluku o nečijem zatvoru ili oslobađanju. Da li pravnički nije bolje, pravednije doneti presudu na osnovu Krivičnog zakona, tog i tog stava... A taj neko u državi bi pozivanjem na narodnu volju u skupštini, poslanički mogao da izmeni "u ime naroda", a primeni zakonska prava koja važe u međunarodnom pravu svuda u svetu.
