Izvor: Politika, 06.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U bolnicama nepoželjna mini-suknja
Kodeks poslovnog i profesionalnog ponašanja u bolnicama uvodi oslovljavanje sa „vi”, a zabranjuje tračeve, privatne telefonske razgovore i kritiku pretpostavljenih... – Na poklon može viski, ali ne i stan
Medicinska sestra u crnim mrežastim čarapama i u beloj, tesnoj, suknjici više neće moći da radi sa bolesnicima. Po odredbama Kodeksa poslovnog i profesionalnog ponašanja, kao i radne discipline, koji je ovih dana prispeo u zdravstvene ustanove, propisano je da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „uniforma ne treba da bude prekratka ni preuska, obuća mora biti prilagođena radu u zdravstvenoj ustanovi, šminka diskretna i usklađena sa opštim izgledom, a kosa i frizura uredne i umerenih boja”.
Lekari i medicinski tehničari, koji se u Kodeksu nazivaju gospodom, takođe moraju da vode računa o svom izgledu: moraju uvek da imaju čistu i urednu kosu, uredno podšišanu, a nakit treba da je diskretan. Ekstravagancija nije poželjna karakteristika zdravstvenog radnika i zbog toga je na radnom mestu obavezno nošenje propisane uniforme, jedna je od izričitih odredbi.
Kako smo obavešteni u Ministarstvu zdravlja, ovaj kodeks je za sada još predlog, ali je upućen u zdravstvene ustanove (u mnogima je istaknut na oglasnim tablama) i iz većine je, kako kažu, stigao pozitivan odgovor o prihvatanju. Iako je Kodeks u ovom času i glavna tema viceva u pauzama, ipak je mnogo više onih koji kažu da, zapravo, ničega spornog, čudnog, a ni smešnog nema u tome što se od zdravstvenih radnika zahteva da na posao dolaze, uredni i čisti.
Dr Dušan Vukotić, pomoćnik direktora Kliničko-bolničkog centra „Bežanijska kosa”, za „Politiku” kaže da u ovoj ustanovi već odavno imaju karakteristične, standardizovane uniforme, ali i nepisani kodeks ponašanja i ophođenja sa pacijentima, što je doprinelo ugledu ove zdravstvene kuće u Srbiji, pa tako primena odredbi novog kodeksa neće biti problematična, niti sporna.
Kodeks prvi put u našem zdravstvu propisuje i način ponašanja, oblačenja, ali i komunikacije, po ugledu na kodekse kakve imaju savremene korporacijske firme. Naravno, ljubaznost je standard koji se očekuje od svakog zaposlenog. Tako u Kodeksu namenjenom ljudima u belom, stoji i preporuka kako da komuniciraju međusobno, ali i sa pacijentima. Rečenicu „Deda, je’ l možeš da ustaneš?”, trebalo bi da zameni rečenica „Kako mogu da Vam pomognem?” i isključivo oslovljavanje sa „vi”, bez obzira na godine starosti, pol, znanje, obrazovanje i društveni položaj.
Između ostalog, Kodeksom je izričito naglašeno da zaposleni moraju da čuvaju dostojanstvo i ugled profesije i da ne treba da se bave pojedinostima iz privatnog života svojih kolega, niti da druge opterećuje pojedinostima iz svog privatnog života. Drugim rečima, tračevi su zabranjeni, a zaposleni treba da izbegavaju privatne telefonske razgovore koji ih prekidaju u obavljanju posla.
Zaštita hijerarhije
Odredbe koje su izazvale najviše pažnji i kritičkih tonova jesu one koje se tiču iznošenja kritika na rad ustanove i odredba o primanju poklona. U Kodeksu se navodi da „zaposleni ne sme da prima poklon u vezi sa vršenjem svojih poslova, izuzev protokolarnog ili prigodnog poklona manje vrednosti, niti bilo kakvu uslugu ili druge koristi za sebe ili druga lica”.
Predsednik Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva, profesor dr Marko Kontić, hirurg, objašnjava da ovakve odredbe sadrže mnogi kodeksi u razvijenom svetu, koji su sada došli i do nas. Naravno, odredba je na mestu kada je reč o vrednim poklonima, jer bilo je slučajeva da su pacijenti pojedinim lekarima prepisivali stanove. Zabunu, po rečima dr Kontića, ne bi trebalo da unosi formulacija protokolarnog ili poklona manje vrednosti, jer, kaže, reč je o simboličnim poklonima, koje naš narod tradicionalno donosi lekarima, poput kafe ili pića, ali primećuje da je toga neuporedivo manje nego nekada.
Jedna od odredbi Kodeksa kaže da je „nedopustivo da zaposleni kritički ocenjuje rad zdravstvene ustanove i pretpostavljenih u bilo kojoj prilici, osim na službenim sastancima, kao i da je dužan da afirmativno govori o rezultatima postignutim u zdravstvenoj ustanovi”. O uočenim nedostacima i svemu što šteti ugledu zdravstvene ustanove dužan je da odmah obavesti neposrednog rukovodioca, takođe stoji u Kodeksu. Profesor Kontić objašnjava da je ova odredba preuzeta iz opšteg poslovnog kodeksa kakvi dugo postoje u zemljama sa razvijenim medicinskim sistemima i da je u redu da se poštuje unutrašnja organizacija i hijerarhija. Primećuje da su pojedinačni nastupi u medijima, izazvani lošim međuljudskim odnosima, nanosili trajniju štetu ugledu jedne zdravstvene ustanove nego što je od toga bilo ko imao koristi.
U sindikatu ogorčeni
U Sindikatu zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije ogorčeni su odredbom o „zabrani kritikovanja ustanove i pretpostavljenog”, smatrajući da je posao sindikata da to rade kad god nešto nije dobro.
Dr Vukotić smatra da je i ova odredba na mestu, jer svako od zaposlenih ima priliku da sa menadžmentom raspravi svaku spornu situaciju i da ne treba kritikovati kuću u kojoj se radi.
Zanimljiva je i odredba koja zabranjuje da zaposleni za zdravstvene usluge koje se pružaju u zdravstvenoj ustanovi i na koje pacijent ima pravo preporučuje pacijentu pružanje takvih zdravstvenih usluga u drugoj zdravstvenoj ustanovi ili privatnoj praksi u kojoj zaposleni obavlja dopunski rad.
– Ovde se može postaviti pitanje etičnosti odredbe, jer ipak je svaki lekar dužan da iscrpno obavesti bolesnika o mogućnostima lečenja od njegove ustanove do najboljeg lekara na svetu. Ovakva odredba je ostala iz nekih ranijih vremena kada je bilo potrebno sprečiti slanje u privatne ordinacije iz nekih drugih pobuda. Međutim, ako smo usvojili tržišne principe poslovanja, lekar ima pravo da pacijenta upućuje u drugu ustanovu, naravno uz svest da odgovara ako ga šalje na lošije mesto, ali niko nema pravo da sužava mogućnost lečenja jednoj osobi – kaže dr Kontić.
Olivera Popović
[objavljeno: 07/02/2008]
