Izvor: B92, 30.Okt.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Srbiji zloupotreba antibiotika
Beograd -- Srbija je jedna od zemalja u kojoj i građani, ali i lekari zloupotrebljavaju antibiotike, smatraju stručnjaci.
Građani kupuju ozbiljne lekove bez recepta, ali često i lekari u neograničenoj meri prepisuju tu vrstu lekova, kažu stručnjaci, naglašavajući da se ta praksa mora što hitnije da promeni pošto se stvara otpornost bakterija na antibiotike.
Pedijatar Dečje klinike u Tiršovoj Branimir Nestorović kaže da je naročito opasno što se antibiotici >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << suviše često prepisuju deci, jer se kod velikog procenta dece koje se jave toj klinici već stvorila otpornost na antibiotike. On je naglasio da se deci u Srbiji čak pet puta češće prepisuje ta vrsta lekova nego u Danskoj.
"Pa kažite da to onda nije zloupotreba", rekao je Nestorović, dodajući da kod nas nije samo problem sa količinom, već i sa nekim vrstama antibiotika koje su zabranjene za primarnu zdravstvenu zaštitu, a prepisuje ih lekar opšte prakse. On je naveo primer leka "longacef", koji bi trebalo da se koristi samo u bolnicama.
Ministar: Opasna slobodna prodaja
Ministar zdravlja Srbije Tomica Milosavljević ocenio je da je "uzimanje antibiotika i kad treba i kad ne treba", jedna od najzastupljenijih "loših navika" kod nas, a jedan od osnovnih razloga za to je njihova slobodna prodaja. "Slobodna politika prodaje lekova koja je vladala u zemlji poslednjih godina, kada ste u apotekama mogli da kupite lekove koji idu na recept i bez njih, dovela je do situacije da se antibiotici koriste i kad ne treba da se koriste", rekao je Milosavljević agenciji Beta i dodao da se čestom upotrebom tih lekova stvara otpornost bakterija na njih.
Prema njegovim rečima, za rešavanje tog problema neophodna je edukacija građana, ali i lekara da više antibiotike "ne daju šakom i kapom", već prema utvrđenim preporukama.
"Ministarstvo zdravlja pristupilo je uvođenju vodiča dobre lekarske prakse, formirana je Nacionalna komisija za vođenje dobre prakse i ona razmatra i racionalno korišćenje antibiotika", kazao je Milosavljević, naglašavajući da neće biti lako primeniti taj vodič u svakodnevnoj praksi i da će za to će trebati određeno vreme. Vodiči dobre prakse imaju, između ostalog, i ulogu u standardizaciji dijagnostičko-terapijske procedure.
Prema rečima ministra, u odvikavanju od "masovnog i čestog" korišćenja antibiotika, veliku ulogu imaće izabrani lekar opšte medicine koji će biti zadužen za edukaciju građana i koji neće moći da slobodno odlučuje kada će i šta dati pacijentu.
"Rešenje je dakle, u doslovnoj primeni Zakona o lekovima i to nas čeka u godinama ispred nas, a to znači da je lek ono što ide na recept i ne može se kupiti kao bombona u apoteci", rekao je Milosavljević i dodao da će se to pravilo ubuduće "strogo poštovati i razvijati".
