Izvor: B92, 16.Jun.2009, 18:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Srbiji živi 100.000 izbeglica
Beograd, Ženeva -- U Srbiji živi 97.000 izbeglica i više od 200.000 interno raseljenih sa Kosova, saopšteno je danas povodom 20. juna, Svetskog dana izbeglica.
Na konferenciji za novinare Grupe 484, predstavnica Komesarijata za izbeglice Danijela Popović-Roko podsetila je da je UNHCR u drugoj polovini prošle godine Srbiju svrstao među pet zemalja u svetu sa dugotrajnom izbegličkom krizom čije rešavanje zahteva zajedničku akciju.
Ona je rekla da je broj interno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << raseljenih sada znatno veći od broja izbeglih jer je u proteklom periodu oko 250.000 izbeglica dobilo državljanstvo Srbije ili se vratilo u svoje domove.
Predstavnica Komesarijata je rekla da je broj povratnika u BiH znatno veći nego broj povratnika u Hrvatsku jer su u Bosni omogućeni mnogo bolji uslovi za povratak a vraćena su i mnoga imovinska prava.
Danijela Popović-Roko je ukazala da postoji i najugroženija populacija "interno-interno" raseljenih, oko 20.000 ljudi koji su isterani iz svojih domova ali koji nikada nisu napustili Kosovo, već su prešli u druge srpske sredine u toj pokrajini.
Miodrag Shresta, predstavnik Grupe 484 koja se bavi problemom izbeglih i raseljenih, ocenio je da su Komesarijat i Vlada Srbije učinili dosta da se reši problem te populacije ali da i dalje postoje problemi, pre svega kod interno raseljenih koji nemaju mogućnosti da se integrišu u svojim novim sredinama jer vlast insistira na njihovom povratku.
Šef predstavništva UNHCR za Srbiju Lenart Kocalajnen ocenio je da je problem izbeglih i raseljenih znatno ublažen na prostorima Balkana ali da i dalje treba da se obraća pažnja na rešavanje socio-ekonomskih pitanja koja ima ta populacija.
On je rekao da vlade država na Balkanu treba da nastave da rešavaju ta pitanja i da prestanu da očekuju da će sve probleme rešiti međunarodna zajednica.
Šef misije OEBS-a u Srbiji Hans Ola Urstad posebno je zahvalio medijima u Srbiji zbog interesovanja koje pokazuju za rešavanje izbegličkih problema i ocenio da je pažnja javnosti izuzetno bitna za saniranje posledica ratnih sukoba.
Urstad je naglasio da će međunarodna zajednica nastaviti da pomaže u rešavanju tih problema jer se radi o moralnoj i ljudskoj obavezi, ali je apelovao na države u regionu da nastave sa normalizacijom odnosa kako bi se stvorili bolji uslovi za povratak izbeglih i raseljenih.
Sredstva za zbrinjavanje izbeglih i raseljenih
Predsednicima 26 opština i gradova Srbije danas su uručena pisma o finansijskoj podršci od 39 miliona dinara za realizaciju projekta stambenog zbrinjavanja izbeglih i raseljenih.
Pisma su u Palati Srbija uručili potpredsednik vlade Jovan Krkobabić i komesar za izbeglice Vladimir Cucić, u prisustvu predstavnika međunarodne zajednice.
Krkobabić je na prezentaciji tog projekta istakao da je reč o paketima podrške lokalnoj zajednici u vrednosti od 800.000 dinara do 1,8 miliona dinara, namenjenih za stambeno zbrinjavanje još 120 najugroženijih porodica.
Cucić je objasnio da su finansijsku podršku dobile opštine i gradovi koji su izgradili lokalnu strategiju i akcione planove za rešavanje problema izbeglih i interno raseljenih na svojoj teritoriji.
On je naveo da je Komesarijat za izbeglice prvi put tu direktnu i jednokratnu pomoć iz budžeta podelio u decembru 2008. godine i dobilo ju je 29 opština, koje su učestvovale u ovom projektu.
Prema njegovim rečima, u ove aktivnosti do sada se uključila 71 opština i grad sa ukupno 185.000 izbeglih i raseljenih, što čini oko 60 odsto te populacije u Srbiji.
Cucić je podsetio da je sredstvima iz budžeta Komesarijat obezbedio podršku za 260 porodica, a da bi sredstvima UNHCR podršku trebalo da dobije još 100 porodica i sredstvima Evropske komisije za izbegle i raseljene bi bilo obezbeđeno još 370 građevinskih paketa.
Na taj način bi bilo obezbeđeno ukupno 730 građevinskih paketa u ovoj godini, tako da bi bio ostvaren cilj da se obezbedi podrška za hiljadu porodica do kraja godine.
UNHCR: Ugrožena bezbednost sprečava povratak
Više od 42 miliona ljudi je krajem 2008. godine bilo i dalje raseljeno, budući da sve nepovoljnija bezbednosna situacija mnoge od njih sprečava da se vrate u svoje domove u područja u kojima vladaju sukobi, navodi se u godišnjem izveštaju Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR).
Među raseljenima je 16 miliona izbeglica koje su pobegle zbog rata ili progona i 26 miliona interno raseljenih lica, dok preko 80 odsto izbeglica u svetu živi u zemljama u razvoju, prvenstveno u Pakistanu, Siriji i Iranu.
"To ukazuje da su neproporcionalno opterećeni oni koji to najmanje mogu da podnesu i da je neophodna međunarodna pomoć", istakao je glavni portparol UNHCR-a Ron Redmond prilikom predstavljanja izveštaja u Ženevi.
"To takođe ukazuje da su možda preterane neke izuzetno glasne kritike koje se mogu čuti u industrijski razvijenim zemljama od strane populističkih političara i pojedinih medija o tome da su ih preplavile izbeglice", dodao je on.
Iako je u 2008. ukupan broj izbeglica i interno raseljenih lica u odnosu na 2007. godinu bio manji za 700.000, izveštaj UNHCR-a potvrđuje da je broj raseljenih u prvoj polovini ove godine uvećan za još nekoliko miliona izbeglica iz Pakistana, Šri Lanke i Somalije, naveo je Rojters.
Redmond je naročito naglasio da je u ovoj godini broj raseljenih već znatno uvećan i da je samo u Pakistanu raseljeno najmanje dva miliona ljudi, otkako je krajem aprila pakistanska vojska započela ofanzivu protiv Al Kaide u dolini Svat.
U 2008. godini u okviru programa repartijacije u svoje zemlje porekla se vratilo oko 600.000 izbeglica, što je od 2001. godine najniži nivo, a drugi najniži nivo u poslednjih 15 godina, dok se u svoje domove vratilo 1,4 miliona interno raseljenih lica, što je za čak 34 odsto manje nego prošle godine, navodi se u izveštaju.
Navodeći da su pogoršani bezbednosni uslovi, naročito u Avganistanu i Sudanu, razlog malog broja povratnika u okviru programa repatrijacije, Redmond je istakao da zbog dugotrajnih sukoba u 22 zemlje postoji preko 29 različitih grupa od najmanje 25.000 izbeglica koje žive u egzilu najmanje pet godina.
UNHCR takođe procenjuje da u dugotrajnom izbeglištvu širom sveta živi oko 5,7 miliona ljudi.
