Izvor: Blic, 23.Feb.2010, 09:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Srbiji vazduh sve zagađeniji
U Srbiji je godišnja šteta zbog zagađenja vazduha i do milijardu i po evra, a četvrtina stanovnika udiše zagađeniji vazduh nego što je dozvoljeno. Ozbiljnija istraživanja o uticaju aerozagađenja na zdravlje ljudi nikada nisu rađena, prenosi RTS.
Prema podacima iz Instituta za javno zdravlje Srbije, po koncentraciji dima i čađi najzagađeniji grad je Užice, gde se to odražava i na povećan broj respiratornih i kardiovaskularnih oboljenja.
U poslednjoj deceniji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << porast zagađenja registrovan je i u Smederevu, Kostolcu i Beogradu. Teško dišu i građani Bora, Obrenovca, Smedereva.
Nacionalni predstavnik za životnu sredinu i zdravlje SZO Elizabeta Paunović kaže da je od svih bolesti u Srbiji, 27 odsto izazvano uticajima iz životne sredine, od kojih je najjači uticaj aerozagađenja.
U Pančevu, gde su se i oglašavale sirene za hemijsku opasnost, još nije urađen dovoljno kvalitetan monitoring da bi se izveo zaključak o uticaju zagađenja vazduha na zdravlje stanovništva. Ispunjavanje ekoloških standarda je i uslov za dobijanje kredita u privredi.
Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine propisano je da do 2015. godine ni jedno postrojenje neće moći da radi bez integrisane dozvole. To znači potpuno ispunjavanje ekoloških standarda koje je usvojila Evropska komisija a do sada je nije dobila ni jedna fabrika.
Stanice za automatski monitoring vazduha biće postavljene po celoj Srbiji, a one u Beogradu mere zagađenje čiji uzrok nije industrija već saobraćaj.
Prema izveštaju SZO iz 2004. godine Beograd je bio jedan od zagađenijih evropskih gradova, jer je koncentracija izduvnih gasova iz motornih vozila u kojima su benzen i azotdioksid, vrlo često bila i po nekoliko puta veća od dozvoljene.
Prema podacima iz ove godine koncentracija zagađujućih materija u jednoj od najvećih saobraćajnica, Ulici despota Stefana, veća je za 20 do 30 odsto od dozvoljene.
Kako je najavljeno, korišćenje benzina koji sadrži olovo biće potpuno zabranjeno do 2015 godine.
Uslov za članstvo Srbije u EU usvajanje ekoloških zakona
Uslov za članstvo Srbije u Evropskoj uniji je usvajanje niza zakona iz oblasti zaštite
životne sredine zasnovanih na evropskim standardima i njihova primena, rekao je juče u Beogradu zamenik šefa delegacije EU u Srbiji Adriano Martins.
Na predstavljanju tvining projekta "Jačanje administrativnih kapaciteta u oblasti upravljanja kvalitetom vazduha" u Srbiji, Martins je rekao da je Srbija u zakonodavnoj oblasti u poslednjih nekoliko meseci napredovala. On je naveo da je Srbija usvojila takozvani "Zeleni paket zakona", među kojima je i Zakon o zaštiti vazduha".
Martins je rekao da su studije pokazale da postoji veza između obolevanja građana i zagađenja vazduha.
"U Srbiji su emisije ugljen dioksida dva puta veće u odnosu na zemlje sa sličnim bruto dohotkom", naveo je on i dodao da Evropa od sedamdesetih godina prošlog veka, između ostalog, radi na poboljšanju kvaliteta vazduha, kontroli emisije štetnih gasova i unapređenju kvaliteta goriva.
On je kazao da je od 2000. godine EU u ekološke projekte u Srbiji investirala 450 miliona evra i da se 165 miliona evra odnosi na projekte koji su još u toku.
Državni sekretar u Ministarstvu za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja Ivica Radović kazao je da je, između ostalog, cilj ovog projekta razmena informacija i trendova u oblasti kvaliteta i zaštite vazduha, monitoring njegovog kvaliteta i ocenjivane u skladu sa važećom evropskom regulativom.
Projekat je počeo u novembru 2009. godine i trajaće dve godine.
