Izvor: B92, 16.Okt.2008, 09:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U Srbiji previše tajni

Beograd -- Po nalogu ministra odbrane, na zahtev Inicijative mladih, VBA je saopštila da je u prošloj godini, po nalogu sudskog organa, nadzirala i prisluškivala 35 osoba.

NVO Inicijativa mladih za ljudska prava tako se izborila za jedan značajan korak napred ka demistifikaciji rada službi bezbednosti. Problem međutim nije sistemski rešen. Srbija nema zakon o klasifikaciji podataka, što znači da nije precizno definisano šta sve može biti proglašeno državnom tajnom. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić kaže za B92 da Srbija ima više tajni od mnogo većih i razvijenijih zemalja. Kada se tome doda nepostojanje zakona – zloupotrebe su neminovne.

Nakon što je Bezbednosno-informativna agencija objavila da je plata bivšeg direktora Radeta Bulatovića bila čak 150.000 dinara, korak ka transparentnosti u sredu je učinila i Vojnobezbednosna agencija (VBA).

Da podsetimo, po odluci ministra odbrane Dragana Šutanovca o ukidanju vrste i stepena tajnosti nekih dokumenata Vojnoobaveštajne službe, na zahtev Inicijative mladih za ljudska prava, objavljeno je da je tokom 2007. godine, na zahtev nadležnog istražnog suda, VBA pratila i prisluškivala 35 osoba.

Andrej Nosov, predsednik Inicijative mladih za ljudska prava, kaže da najbolji put ka smanjenju zloupotreba i malverzacija jeste da javnost ima uvid u rad bezbednosnih agencija.

"S obzirom na činjenicu kakva je uloga bila bezbednosnih službi tokom oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, gledajući njenu prošlost, mislimo da je veoma važno da ove bezbednosne službe nastave sa svojim otvaranjem prema građanima", kaže on.

"Mi smo bili, kad smo postavljali ova pitanja, svesni činjenica da veliki deo rada ovih službi mora ostati tajna, ali smo isto tako svesni činjenice da određene stvari moraju biti javne kao, na primer, plate čelnika, broj ljudi koji se prisluškuje ili neki drugi tehnički podaci”, kaže Nosov.

Vladin poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić za B92 objašnjava da Srbija ima previše tajni. Sve to je nasleđeno iz prošlih vremena, gde je bila negovana, kako kaže Šabić, sada prevaziđena "bezbednosna kultura".

"Tajni treba da bude što manje. Dakle, iza njih treba da se krije samo ono što je neophodno. Pretpostavljam da je u dobroj meri taj potez motivisan i sporazumom koji je zaključen nedavno sa NATO-alijansom, a koji nas je naterao da shvatimo da imamo mnogo više tajni nego praktično sve zemlje NATO-a”, objašnjava Šabić.

Pravo pitanje je šta jeste tehnički podatak, a šta stroga državna tajna. Odgovore na pitanja od ovakvog značaja trebalo bi da definiše zakon. Međutim, Srbija nema taj zakon, a to za posledicu ima mnogo pravnih rupa koje omogućavaju zloupotrebu, kaže Šabić.

"Za razliku od drugih zemalja demokratskog sveta, mi nemamo taj zakon. On bi radio to, to, to, to, to... Dakle, on bi odgovorio na sva ta pitanja”, rekao je on.

Umesto zakona o klasifikaciji podataka, Srbija ima 100-ak akata koji stvaraju nered i dovode do toga da tajna može biti bilo šta. Na primer, prema nekom od tih propisa, sve sednice Vlade Srbije su stroga tajna.0

Pored toga, nije retko da se u arhivama bezbednosnih agencija, pored informacija o kriminalu i korupciji, sa oznakom strogo poverljivo nađu i jelovnici, kaže Šabić.

Nastavak na B92...