Izvor: Politika, 09.Jan.2013, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Srbiji oko 30.000 „večitih” studenata
Na odlaganje indeksa uticala teška materijalna situacija zbog čega su bili prisiljeni da potraže posao, ali i preobimno gradivo
Sledeća akademska godina je rok do kada moraju da diplomiraju oni koji su upisali studije pre usvajanja novog Zakona o visokom obrazovanju 2005. godine. Ako to ne urade, više hiljada večitih akademaca, moraće da pređe na bolonjski sistem školovanja, da promene fakultet ili univerzitet, ili da odustanu od studija.
Niko ne zna tačno koliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ima studenata koji su izgubili korak sa svojom generacijom: pretpostavka je da ih je od 20.000 do 40.000, a najviše na najmasovnijim i fakultetima koji slove za teške. Istraživanja na ovu temu su retka, a oni koji studiraju po 10 godina najčešće objašnjavaju da su indeks privremeno odložili zbog loše materijalne situacije.
Prorektor za nastavu Beogradskog univerziteta prof. dr Nada Kovačević kaže da nijedan fakultet ne vodi ovu statistiku, jer se apsolventi ne upisuju u novu školsku godinu. Po njenim rečima, na početku godine Rektorat je baratao sa oko 8.500 večitih studenata, a onda su saznali da samo sa jednog fakulteta nije prijavljeno još toliko njih.
Ona dodaje i da je pitanje šta se tačno smatra pod „večitim” studentima i da, kada se kaže „stari studenti” – misli na one koji su upisali fakultet posle 2000. godine, a pre donošenja novog zakona.
– Nažalost, uvek će biti onih koji neće moći da završe započete studije. Predugom studiranju u Srbiji najviše je doprinela nemaština, jer su mnogi akademci bili prinuđeni da potraže posao kako bi preživeli, a onda ih je posao sve više odvlačio od knjige i učenja. Kada se radne navike izgube, treba puno vremena da se ponovo steknu – kaže dr Kovačević.
Nekadašnji rektor UB dr Branko Kovačević smatra da je broj „večitih” sigurno prepolovljen nakon uvođenja bolonjskog sistema: mnogi stariji studenti priveli su kraju školovanje, a među njima ima i onih koji imaju i više od 10 godina radnog iskustva.
Prema našoj mini-anketi, fakulteti nemaju podatke o broju studenata koji nisu podigli dokumenta, već samo o starim, aktivnim studentima. Tako je u školsku 2009/10. godinu na Univerzitetu u Beogradu bilo 49.809 studenata upisanih na studijske programe u skladu s „bolonjskim principima”, a 39.746 akademaca koji studiraju po propisima važećim pre Zakona o visokom obrazovanju iz 2005. godine, uključujući i apsolvente.
Marko Stojanović koji se dugo godina bavio analizom obrazovanja u Građanskim inicijativama, a sada u Zapadnobalkanskom centru, kaže da je nakon uvođenja Bolonje, Studentska unija Srbije uradila jedno od najvećih istraživanja na svim univerzitetima i da su akademci tada kao ključni razlog za odugovlačenje sa studijama naveli – tešku ekonomsku situaciju, ali i preobimno gradivo.
Tada je utvrđeno da 15 odsto studenata istovremeno radi i studira, odnosno da većinu vlasnika indeksa – izdržavaju roditelji. Od onih koji rade i studiraju, osam odsto je reklo da ima puno radno vreme, 12,3 odsto je priznalo da obavlja sezonske poslove, a 12 odsto radi redovno, ali skraćeno radno vreme.
– Problem tzv večitih studenata je zapravo pitanje efikasnosti sistema visokog obrazovanja. Prosečno trajanje studija koje je duže od šest godina je indikator neefikasnosti sistema i alarm za hitnu akciju. Istraživanja studentske populacije pokazuju da je najčešći uzrok produženog trajanja studija kod studenata koji završavaju studije kao i uzrok nezavršavanja studija kod studenata koji ispadaju iz sistema preobimno gradivo i preveliko opterećenje studenata studijskim programom. Drugim rečima, ključni uzrok neefikasnosti našeg visokoobrazovnog sistema je preobimno gradivo i neprilagođen obim studijskih obaveza, potrebama i mogućnostima prosečnog studenta – ističe Stojanović.
Pi-ar „Infostuda” Tatjana Vidaković podseća na jedno novije istraživanje, iz 2011. godine, u kojem je učestvovalo 1.235 studenata tri odsto njih priznalo da je diplomiralo pet i više godina nakon isteka apsolventskog staža, a šest odsto njih u roku od tri do četiri godine pošto su odslušali sve ispite.
Martina Vukasović iz Centra za obrazovne politike i Isidora Jarić sa Filozofskog fakulteta u analizi niske efikasnosti studiranja u Srbiji navode da se studije često oduže zbog zdravstvenih, psiholoških, porodičnih razloga… Neki studenti su neozbiljni („može mi se”), neki lenji, postoji i fenomen opuštanja posle teške školske godine ili na kraju studija, neki su se zaljubili, drugi su imali smrtni slučaj, jedan broj njih je ostao bez finansijske podrške porodice, pa su bili prinuđeni da se zaposle.
Sandra Gucijan
objavljeno: 09.01.2013.
.jpg)
